Uz dosta muka nekako smo sakupili ekipu i obezbedili prevoz do Beočina kako bi smo po prvi put ove godine planinarili po Fruškoj gori. Stigli smo kod manastira Beočin taman kada su se i ostali planinari, učesnici ove akcije uputili od okretnice u Beočin selu ka manastiru. Dovoljno vremena da se pripremimo za polazak.
Staza već dobro poznata, pored manastira maratonskom stazom u kontra smeru do Osovlja. Objekat ne radi, pa se nismo ni zadržavali dugo, svega par minuta. Krećemo se ka Crvenom čotu stazom pored vojnog objekta. Na najvišem vrhu Fruške gore kolektivno fotografisanje 80-tak učesnika ove akcije. Organizatori nas podsećaju da u podne treba da smo na Pavlasovom vrhu tako da se ni ovde nismo dugo zadržavali.
Dolazimo do Pavlasovog vrha gde organizatori, planinari iz PSD Poštar Novi Sad polažu venac na spomen obeležje i uz par reči podsećaju sve učesnike na život i delo Dr Ignjata Pavlasa. Nakon završetka oficijelnog dela, grupa planinara nastavlja ka Popovici dok manja grupa Dubčekovim putem od Brankovca silazi ka polaznom mestu kod manastira Beočin.
Šteta što nismo duže pešačili po Fruškoj gori danas, bili su gotovo idealni zimski uslovi. Predivan sneg, ne mnogo hladno vreme, bez vetra. U svakom slučaju lepo proveden dan.
