Još jedan produženi vikend na dva točka. Kombinacija putovanja vozom i vožnja bicikla se i ovaj put pokazala odlično. Do Kikinde stižemo vozom iz Subotice sa polaskom u 9.25 h. U vozu skoro nikoga, bicikle smeštamo na predviđeno mesto i putujemo dva i po sata do Kikinde. Tačno u podne polazimo ispred željezničke stanice u Kikindi ka granici. Posle par stotina metara skrećemo desno ka Nakovu i ubrzo počinje biciklistička staza sve do granice. Pre same granice ima prodavnica gde dopunjujemo zalihe pića. Granični prelaz je bukvalno nakon poslednje kuće u Nakovu. Na granici nema gužve, ispred nas dva automobila. Granične formalnosti idu brže nego kada putujemo u Mađarsku. Samo nam uzimaju otisak četiri prsta desne ruke i već smo u Rumuniji. Biciklistička staza vodi dalje kroz prvo selo Lunga oko 3 km do ulaska u mesto Comlosu Mare.
Nastavljamo dalje kroz sledeće mesto Gotlob do mesta Lovrin gde se na kratko uključujemo u magistralni put ka Temišvaru. Ovde već ima nešto više saobraćaja. Biciklističke staze nema ali može se voziti po trotoaru delom kroz naselje. Preko puta pronalazimo parkić sa par klupa u hladovini. Pravimo prvu pauzu. Dalje se vozimo dosta frekventnim putem do odvajanja ka naselju Pesac. Vozači su tolerantni i uglavnom ne pretiču dok nije slobodan put iz suprotnog smera. Putevi su dobri, uživanje za vožnju bicikla. Malo nas povremeno samo vetar usporava. Ulazimo u mesto Periam, nailazimo na biciklističku stazu, vidi se da je nedavno urađena, prostire se po celom naselju. U centru kod pijace pronalazimo park sa klupama, preko puta je prodavnica. Idealno za kupovinu i predah. Negde smo na polovini puta do Arada.
Saobraćaj je i dalje redak, tek po neki automobil nas pretekne. Sledeće naselje Satu Mare ili ćirilično ispisano Naćfala. Priznajem iznenadio sam se. Sledi Secusigiu pa Munar. Na izlasku iz Munara putokaz levo ka manastiru Bezdin, naravno isto na ćirilici. Ne znam šta bi rekli oni koji tvrde da srpskih natpisa nema nigde van naših granica. Kod kružnog toka u blizini mesta Sanpetru German ka sledećem mestu Felnac sam već očekivao moguću gužvu na putu, ušli smo u područje Arada. Srećom nisam bio baš u pravu. Bilo je više automobila ali daleko je to od gužve na putevima. U Felnacu nailazimo ponovo na parkić sa klupama i stolovima pa pravimo još jednu pauzu pred finiš vožnje. U naselju Zadareni nailazimo na biciklističku stazu, prija malo opuštenije vožnje bez stalnog gledanja u retrovizor. Staza je široka i vidi se da je novijeg datuma. Po prestanku staze nastavljamo putem još 4-5 km do kružnog toka pred samim Aradom. Idemo levo ka mostu preko Mureša i dalje kroz grad do našeg smeštaja na Bulevaru revolucije.
83 km lagane vožnje, smeštamo se, idemo u brzu nabavku i za prvi dan nam je dovoljno aktivnosti. Treba nešto ostaviti i za sutrašnji dan.
Nedelja je dan za obilazak grada. Prvi deo je planiran za upoznavanje javnog prevoza, idemo do okretnice tramvaja, zatim do željezničke stanice, u blizini je i Lidl kao i tržni centar. Usput hodamo pomenutim bulevarom u kome su neke od važnijih građevina poput gradske kuće. Drugi deo našeg obilaska grada obuhvatio je parkove i spomenike u delu grada uz reku Mureš. Otišli smo i do kupališta Neptun kao i do obale reke gde je nekada bio štrand, još su vidljivi tragovi nekada veoma popularnog izletišta na obali Mureša. No, kako ništa na ovom svetu nije večno tako je i ovo verovatno zamenjeno nečim savremenijim poput bazena, tobogana, termalne vode, saune i slično.
Treći čin obilaska grada obuhvatio je najpre vožnju tramvajem, posetu fudbalskog stadiona UTA Arada, kluba koji je do 70-tih godina XX veka bio neko i nešto u rumunskom fudbalu. Za ostale sportove se nisam raspitivao, obično volim da potražim dvoranu za hokej na ledu ali mislim da ni rumunski hokej nije mnogo daleko odmakao od srpskog.
Ponedeljak rano izjutra pakujemo bisage na bicikle i krećemo. Po vremenskoj prognozi jutro će biti svežije pa želimo da to iskoristimo. Nadamo se i manjoj gužvi na putevima a ni nada da vetra neće biti nije zanemarljiva. Uz Mureš biciklističkim stazom dolazimo do mosta, prelazimo na drugu obalu, uključujemo se u put ka naselju Zadrani, stižemo do biciklističke staze kroz ovo naselje. Još da prođemo kružni tok kod Sanpetru Germana i dalje već neće biti gužve na putu. Vetra ima, nije previše jak ali duva nam s boka u lice. Držimo lakši tempo, razmišljamo da je možda bolje da vozimo malo sporije i da se manje umaramo pa nećemo morati ni pauzirati mnogo.
Doručkujemo u mestu Periam, polovinu puta smo prešli, ako ne bude poteškoća u drugom delu stižemo dobrim pre polaska voza u Kikindu. S obzirom da se vraćamo istim putem sada nam je već sve mnogo lakše, sve je poznato pa nema ni iznenađenja. Planiramo sledeću pauzu u Lovrinu, kupujemo u prodavnici vodu i slatkiše. I vetar nam postaje saveznik pa nam se i brzina kretanja povećava a time se i preostali kilometri brže smanjuju. Comlosu Mare pa skretanje ka Lungi i graničnom prelazu.
Na prelazu nigde nikoga. Otisak četiri prsta, skeniranje pasoša, hvala, doviđenja. Sa naše strane pomalo mrzovoljna policijska službenica udara pečat u pasoš. To je to, niti nas ko šta pita niti ikoga zanimamo. Nakovo, biciklistička staza ka Kikindi. Slavko mi daje predlog za neki meni ručak. Kada već imamo vremena da ga bar utrošimo pametno. Željeznička stanica, voz za Suboticu polazi u 14.45 h. Putnika skoro da ni nema. Ponovo ukrcavamo bicikle na za to predviđena mesta, smeštamo se u klimatizovani deo vagona i krećemo ka Subotici. Naša avantura se završava.
