Konačno se posle 13 godina ostvarila moja želja da ponovo obiđem jezero Balaton na biciklu. Za razliku od obilaska pre 13 godina kada smo to uradili za dva dana ovaj put je ideja bila da to sve prođe u laganom i opuštenom tempu. Isplanirao sam četiri etape uz jedan rezervni dan, jedna od četiri etape je imala opciju podele na dve u slučaju potrebe (ako se umorimo, bude loše vreme, neke nepredviđene okolnosti i sl.). Za dolazak do Balatona planirali smo putovanje vozom, sezonski voz iz Segedina bio je pravo rešenje, savršeno se uklopio u red vožnje linije Subotica – Segedin.
O obilasku Balatona počeli smo razmišljati još pre dve godine, Andrea tada još nije vozila aktivno bicikl, ja sam sve više imao želju da se što više aktiviram na dva točka. Jedna poklon kasica prasica sa inicijalnim ulogom bila je dobar dodatni motiv da se krene sa „štekanjem“ novca koji će biti potreban za smeštaj, prevoz i ostale troškove za ovu namenu.
Sa aktivnim vožnjama smo krenuli tek prošle godine, 9. avgusta smo odvezli prvu vožnju od 86 km do jezera Kunfeherto. Nedovoljno da se krene na neko višednevno putovanje. Od jeseni smo nastavili sa vožnjama, tokom zime smo vozili onoliko koliko su vremenski uslovi dozvoljavali a s početkom proleća smo nastavili sa intenzivnim trening vožnjama da bismo već u junu napravili generalnu probu, četvorodnevno putovanje po Bačkoj i Banatu od oko 280 km. Nastavili smo putovanjem u Arad i sa još nekoliko dužih vožnji zaključili da bismo ove godine mogli i na Balaton. Kasicu prasicu smo „operisali“ i zadovoljno konstatovali da je „teška“ onoliko koliko nas košta smeštaj za pet noći kao i za prevoz vozom odnosno za kupovinu mesečne vozne karte mađarske železnice.
Što se smeštaja tiče imao sam nekoliko opcija, na kraju sam odabrao onu koja mi se činila najpraktičnija za uslove koje smo sebi stvorili. Spavanje u jednom mestu, nešto dalje od same obale, samim tim i znatno jeftinije, što da se ne uštedi ako se može. Planirane etapne vožnje sam „iskrojio“ tako da do početne i krajnje tačke možemo stići vozom ili bar biciklom od smeštaja a da to ne predstavlja preveliku dodatnu kilometražu. Samim tim vozili bismo samo sa malom torbom na paktregeru, ostatak stvari bi nam ostajao u smeštaju.
Vozom iz Subotice sa polaskom u 06.01 sati krenuli smo u Segedin. U Segedin stižemo po redu vožnje oko 7.20 sati da bismo nekih pola sata kasnije već bili u vozu za Balaton. Sezonski voz je krenuo put Fonyoda u 7.57 sati. Naše bicikle su bile u posebnom vagonu za prevoz dvotočkaša. Nakon četvorosatne vožnje oko 12 sati smo bili na obali Balatona u mestu Balatonaliga, prvom mestu gde voz staje na obali jezera.
Izlaskom iz voza započeli smo našu avanturu. Za prvi dan, odnosno za popodne koje smo još imali na raspolaganju nakon putovanja planirali smo odlazak do Szolada, mesta gde smo našli smeštaj preko aplikacije szallas.hu. Seoski ambijent, mir i tišina, povoljna cena od 40 EUR za jedno noćenje za dve osobe, udaljenost oko 6 km od mesta Balatonszarszo odnosno 8 km od mesta Balatonszemes. Obe varijante smo koristili svih šest dana odnosno po pet puta smo se od Balatonszarszoa penjali do Szolada putem koji je sa blažim usponom a pet puta se spuštali drugim putem do Balatonszemesa putem sa strmijim spustom.
Vožnju smo započeli izlaskom iz voza u Balatonaligi, prvo fotkanje na stanici i krećemo. Sledi kraći uspon na tkzv. visoku obalu kod Balatonvilagosa, jedinstven pogled na jezero sa visine. Sledi strmi spust pa nastavak vožnje ka Siofoku. Ovde je staza praktično deo kolovozne trake, označena je pa su i vozači veoma pažljivi prema biciklistima kojih ima baš dosta. Većinom su to ulice sa ograničenjem brzine od 30 km/h. Pre ulaska u Siofok u vikend naselju Szabadifurdo nailazimo na prodavnicu gde se opskrbljujemo potrebnim stvarima. U Siofoku malo napuštamo zvaničnu trasu i skrećemo ka obali i parku da uživamo. Uvek me poseta biciklom poznatim turističkim mestima posebno obraduje. Kada se nađeš među gomilom turista a znaš da si do tamo došao okrećući pedale satima…poseban osećaj. Fotkanje, kraći odmor pa idemo dalje. U Zamardiju je i ovaj put sve spremno za predstojeći festival povodom praznika 19. avgusta. U Szantodu prolazimo kraj pristaništa odakle kreće trajekt ka Tihanyu, ovaj prevoz će nam trebati u narednim danima. Nakon Szantoda konačno vozimo biciklističkom stazom odvojenom od kolovoza i putničkih automobila. Kroz Balatonofoldvar staza vodi kroz aleju sa visokim platanima, jedna od lepših deonica na stazi oko jezera.Stižemo u Balatonszarszo, kod željezničke stanice nailazimo na putokaz ka Szoladu. Iako nismo mnogo vozili posledice ranog buđenja, dugog putovanja i teškog tovara na biciklima se osete, uzbrdica ka Szoladu nam se tog prvog dana činila baš strma, duga i veoma naporna (tek narednih dana smo shvatili da to uopšte nije tako). Spust u Szoladu došao je kao olakšanje pred sam finiš, pronalazimo i naš smeštaj koji je skoro na samom kraju sela. Ljubazni stariji bračni par nas dočekuje, smeštamo se i ubrzo odlazimo na večeru o obližnju piceriju pa na spavanje. Za prvi dan sasvim dovoljno avanture.
U utorak, našeg drugog dana boravka na Balatonu, budimo se rano, naspavani i orni za nastavak naše avanture. Odabrali smo etapu koja bi trebalo da bude možda i najlakša. Vožnja do Keszthelya južnom obalom koja je manje više ravna, gusto naseljena i gde staza najvećim delom vodi uz samu obalu jezera pored brojnih besplatnih plaža biće dobar uvod u ono što nas čeka narednih dana. Od Szolada se puštamo u Balatonszemes, nešto duži put nego ka Balatonszarszou ali znatno lakši, uglavnom je sve nizbrdica. U Balatonszemesu pronalazimo pekaru, dobro je znati gde šta može da se kupi, trebaće u narednim danima. Posle doručka krećemo dalje. Ne moramo da žurimo, imamo gotovo ceo dan na raspolaganju a pred nama je tek pedesetak kilometara vožnje. Iz Keszthelya ćemo se vratiti vozom za Balatonszarszo, po redu vožnje voz imamo na svaka dva sata tako da nemamo brige oko toga.
Mesta na obali jezera se nižu jedno za drugim, turista ima dosta ali nizak vodostaj jezera je čini mi se ipak doprineo da su gužve manje nego inače. Pravimo usputne pauze po potrebi. Na ovoj obali su gotovo sve plaže besplatne, ne plaća se ulaz, osim toga svugde ima besplatnog toaleta, česme sa pijaćom vodom. Staza je delom deo kolovoza, označena, delom posebna staza odvojen a od kolovoza, kvalitet većim delom odličan ili više nego dobar ali još ima deonica koje su zrele za popravku. Kada su nam stomaci počeli pobunu usled gladi krenuli smo u potragu za adekvatnim mestom za ručak. U mestu Balatonmariafurdo pronalazimo restoran kraj staze, deluje nam kao dobro rešenje za dužu pauzu i nadoknađivanje izgubljenih kalorija. Uz ručak je jako prijala i limunada sa ukusom ruzmarina. Do Keszthelya nam je ostalo još samo 17 km ili nešto više od satićak vožnje. Do polaska voza imali smo više nego dovoljno vremena da obiđemo i kaštel Festetics kao i park i šetalište uz gradsku plažu. Keszthely je nezvanični glavni grad Balatona i uz obližnju banju Heviz mesto koje posećuje i gde odseda veliki broj turista tokom cele godine. Vozom se vraćamo do mesta Balatonszarszo pa blago uzbrdo vozimo naše bicikle do smeštaja u Szoladu.
Treći dan započinje sada već standarnim spustom do mesta Balatonszemes. U planu je etapa Tihany – Balatonaliga. Vozimo se od Balatonszemesa ka Balatonszarszou i dalje ka Szantodu na trajekt. Stižemo taman na vreme, desetak minuta pre polaska trajekta. Kupujemo karte i čekamo sa još desetak biciklista na prelazak u Tihany. Do Szantoda smo vozili 17 km. Trajekt kreće na vreme, desetominutna vožnja i već smo na poluostrvu Tihany. Od Tihanya kreće naša treća etapa koja treba da je duga oko 53 km. Ne idemo u centar Tihanya, tamo smo bili turistički i planinarski pa sada odlučujemo da vozimo stazom uz obalu jezera. Uz blage uzbrdice uživamo u pogledu na jezero, deluje nam da je i voda nešto dublja na ovom delu jezera odnosno da fali manje vode nego u delu jezera gde smo dan ranije prolazili. Izlazimo sa Tihanya na glavni put, skrećemo desno ka Balatonfuredu, jednom od poznatijih i popularnijih mesta na Balatonu. Staza ovde prolazi uz šetalište, koliko je to lepo za oko toliko je i nepraktično jer dok vozite stalno ste okruženi šetačima i morate zaista biti pažljivi i koncentrisani. Zastajemo kod pristaništa, fotografišemo se kod brojnih skulptura kraj šetališta u parku. Prepuno je štandova, kao da je neko dešavanje u toku, čak je i biciklistička staza delom zatvorena i preporučuje se guranje bicikala u dužini od nekih 300 metara. S obzirom da nigde ne žurimo guramo bicikle i uživamo u atmosferi.
Nakon napuštanja Balatonfureda sledi ulazak u Csopak pa u Alsoors, mesta koja pamtim i po nekim planinarskim akcijama.Za razliku od prve dve etape u ovoj ima manjih uzbrdica, dinamičnije je. Staza je u ovoj etapi uglavnom u odličnom stanju osim nekih deonica koje su još neobnovljene ali su i one u zadovoljavajućem stanju. Signalizacija je odlična, kako vertikalna, zelene table sa strelicama i nazivima mesta, tako i horizontalna, iscrtani su pravci kretanja biciklista na stazi i putevima. GPS gotovo da ni ne gledam. U Balatonalmadiju zastajemo u parku, ima česma sa pijaćom vodom, hladovina je, ima dovoljno klupa da se predahne. Jedina razlika u odnosu na južnu obalu je da su ovde gotovo sve plaže plative, tako da do obale ne možemo tek tako doći. Tu i tamo koristimo neke prilike da predahnemo kraj obale i uživamo u pogledu na plavetnilo jezera. Kod mesta Balatonfuzfo staza se ponovo penje, jezero je dosta niže pa ima i par lepih vidikovaca. Sledi najstrmiji deo, uspon iznad Balatonakaratye, kratka ali vrlo strma deonica. Otprilike kao šlag na tortu za nas koji etapu završavamo u obližnjem mestu. Ubrzo stižemo u Balatonaligu, imamo još dosta vremena do polaska voza pa odlučujemo da se vozimo još malo. Blagim usponom izlazimo ponovo na visoku obalu kod Balatonvilagosa. Prvoga dana našeg putovanja se ovde nismo zadržavali, sada nadoknađujemo to. Koristimo vreme do polaska voza da uživamo, fotkamo se i planiramo dalje aktivnosti. Voz čekamo na stanici Balatonvilagos i vraćamo se do Baaltonszarszoa odakle nam predstoji sada već rutinska vožnja do smeštaja. Dan zaokružujemo sa ukupno preveženih 76 km.
Tri četvrtine staze oko jezera smo prešli, preostala je poslednja četvrtina, delovalo mi je da će biti najteža. Imao sam i plan B ako ne uspemo da je prevezemo u celosti, opcija da se ista podeli na dve etape i da se u petak vozi preostali deo. Dan smo započeli kao i prethodni, spustom u Balatonszemes, ovaj put putujemo do Szantoda vozom, uštedećemo 8-9 km biciklovanja, od željezničke stanice do trajekta vozimo još 2 km, stižemo opet taman pred polazak pa ne gubimo mnogo vremena. Ne znam zašto sam bio toliko oprezan u proceni ali na kraju se pokazalo da sam dobrim omanuo. Kao i uvek.
Trajektom se ponovo vozimo do Tihanya, vozimo se istom stazom kao i prethodni dan na poluostrvu Tihany do izlaska na magistralni put, ovaj put ne idemo desno već levo ka Badacsonyu i Keszthelyu. Deo staze je nov, obnovljen, deluje kao autoput, kao pista, širok, ravan, i vetar nam je saveznik, pomalo nas gurka u leđa. Prolazimo kroz mesta Aszófő i Örvényes uz povremene uspone i spusteve na dobroj biciklističkoj stazi i stižemo do mesta Balatonakali. I ovde su plaže plative pa je nekada umestnost pronaći mesto na samoj obali jezera. Nekako pronalazimo klupu na obali, pravimo kraću pauzu. Nakon predaha nastavljamo dalje, staza vodi čas uz put ili prugu čas se spušta do obale, onda se ponovo penje ka putu i pruzi.
U mestu Revfulop stajemo u parku i odlazimo do pristaništa. Neuobičajena gužva, onda shvatamo da se u toku snimanje neke TV emisije, verovatno pred predstojeći nacionalni praznik Mađarske. Vraćamo se do bicikala i nastavljamo dalje, nama gužva nije potrebna. U mestu Abrahamhegy nalazimo prodavnicu, kupujemo sladoled i vodu. Pošto ne pronalazimo zgodno mesto konzumaciju istih ostavljamo za Badacsonytomaj. Još jedno mesto poznato iz planinarskih aktivnosti. Na trgu kod crkve pronalazimo slobodnu klupu pogodnu za predah. Osim nas tu ima još nekolicina biciklista. Nakon osveženja i predaha idemo dalje ka Badacsonyu. Vozimo se obroncima Badacsony planine, ima dosta uspona i strmih spusteva, sve savladavamo gotovo bez poteškoća. Nakon Badacsonya i Badacsonytordemica dolazimo do raskrsnice, desno vodi zvanična staza ka Keszthelyu, levo alternativna staza koja vodi uz obalu ispod tvrđave Szigliget. Pošto smo na tvrđavi nedavno bili ovaj put izostavljamo posetu i hvatamo se staze ka Keszthelyu. Sledi jedna deonica bez naselja i bez nekih uzbuđenja, sva sreća da nam je vetar saveznik pa i ovaj „dosadni“ deo protiče bez poteškoća. Sve smo bliže cilju, Balatongyorok, Vonyarcvashegy pa ulaz u Keszthely. Iz daljine se vidi točak u parku na obali, malo krivudanja i nelogičnih obilazaka ali sve je jasno i obeleženo. Ulazimo u park, tu smo gde smo pre neki dan bili. Zatvorili smo krug oko jezera. Ispunili smo naš cilj. 90-ak kilometara ukupno ovog dana, i nije ni bilo teško.
Pošto smo obilazak Balatona odradili u četiri etape preostalo nam je još jedan dan pre povratka kući. Od nekoliko ideja koje su nam se vrzmale u glavama odabrali smo odlazak na Kis Balaton (Mali Balaton). Za polaznu tačku sam odabrao mesto Zalakomar do koga smo doputovali vozom iz Balatonszemesa. Dosta lošom, starom biciklističkom stazom smo ušli u selo, skrenuli levo ka banji Zalakaros. Ovde je već nova staza, lepo i uredno obeležena. Pratimo stazu sve do ulaska u kupalište, popularno mesto za banjski turizam, gužva je, ima dosta gostiju. Pronalazimo malu prodavnicu, kupujemo piće i nastavljamo dalje po treku koji sam prethodni dan pronašao na jednom sajtu. Naš cilj nije banja već jezero Mali Balaton. Delom stazom, delom slabo prometnim putem idemo ka mestima Garabonc, Nagyrada i Zalaszabar gde u centru sela ima par klupa kraj spomenika Puskasu, najboljem mađarskom fudbaleru svih vremena. Spomenik je postavljen 2007. godine ali ne znam zašto je postavljen baš u ovom mestu. Kako god pročitao sam da je otkrivanju spomen biste prisustvovala delegacija Real Madrida što je svakako bio veliki događaj za ovako malo mesto. U svakom slučaju Zalaszabar je malo selo, vidi se da nema mnogo života u njemu, verovatno je turizam i cikloturizam jedna od nada da će selo i ljudi u njemu ostati i opstati.
Nakon Zalaszabara stižemo konačno i do obale jezera Mali Balaton. Već na prvi pogled mene je jezero podsetilo na Carku Baru i Ludaško jezero. Mirna voda, prekrivena lokvanjima, ptice, ribe, žabe i drugi životinjski svet uživa u ovom zaštićenom području. Oko jezera su lepe staze za vožnju bicikala a kod ostrva Kányavári-sziget je i edukativna pešačka staza „Búbos vöcsök“ tanösvény. Pre prelaska na ostrvo nalazi se veliki parking, besplatan WC, česma sa vodom kao i prodavnica suvenira i brze hrane i pića. Sve prilagođeno potrebama gostiju. Iskoristili smo ponudu da malo prezalogajimo i osvežimo se hladnim pićem, prošetali po edukativnoj stazi i nastavili našu vožnju ka Zalakomaru. Usput smo još zastali u mestu Balatonmagyaród gde smo pronašli malu prodavnicu. Krug smo zatvorili na željezničkoj stanici u Zalakomaru nakon 42 km. Vozom smo se vratili do Balatonszarszoa odakle smo se vratili u smeštaj. Usput smo kupili sve što će nam trebati sutra na putu od Balatona ka Budimpešti i dalje ka Segedinu i Subotici.
Subota je bila dan za povratak. Ujutro se spuštamo do Balatonszemesa, odlučujemo da nastavimo do Balatonszarszoa zbog lakšeg izlaska na peron. Voz nam malo kasni ali ipak stiže u Budimpeštu dovoljno brzo da stignemo na voz za Segedin. Iskoristili smo priliku da se provozamo biciklama po Budimpešti, od stanice Deli do stanice Nyugati vozili smo nešto preko 4 km uređenim biciklističkim stazama. Poseban doživljaj u svakom slučaju. U Segedinu smo imali vremena da odemo do Lidla, osvežimo se sladoledom i vratimo na stanicu i sačekamo voz za Suboticu. Kući stižemo oko 17 sati puni utisaka.
