Na tradicionalno takmičenje u orijentaciji koje organizuju kikindski planinari smo krenuli porodično, bez Vladana koji je imao radni dan u školi. Boris nam se pridružio na vrlo hrabar način, vozeći bicikl do Kikinde skoro 100 km u jednom smeru. Krenuli smo na vreme, planirali smo da pre takmičenja obidjemo malo grad, da uživamo u najavljenom lepom i sunčanom danu. Po dolasku u Kikindu smo već po navici došli na prostor kod jezera gde nismo zatekli nikoga iako je po planu trebalo da se uveliko održava takmičenje za školsku decu. Na dva telefonska poziva upućena organizatorima nisam dobio odgovor. Hm, ko zna šta se desilo? Malo smo prošetali gradom u nadi da ćem za sat vremena uspeti da saznamo o čemu se radi. Šetnja Kikindom od sat i po pa ponovo na jezero gde i dalje nema nikoga.
Ponavljam poziv na mobilnom telefonu i opet nema odgovora! Vraćam se ka bazenu gde smo parkirali auto i tu primećujem mnogo dece sa medaljama oko vrata i diplomama u ruci. Jaoj, upali mi se sijalica u glavi. Nove prostorije planinara iz Kikinde su u omladinskom naselju, sigurno je i start tamo! Stižem koji minut pred zaključivanje prijava, Boris je takodje stigao par minuta pre starta, nije mogao ni da se odmori a već je morao na startnu liniju. Nekoliko ekipa u par starosnih kategorija i krećemo. Naš zadatak se sastoji u pronalaženju osam kontrolnih tačaka. Iako su nam protivnici domaćini koji verovatno poznaju teren ne predajemo se. I pored toga što smo nehotice promašili jednu kontrolnu tačku primećujem da smo pristigli sve ekipe koje su startovale 6, 4 odnosno 2 minuta pre nas. Vraćamo se do promašene kontrolne tačke, vidim da su i ostali imali slične probleme, znači ipak smo najbrži. Uf, nisam trčao ovoliko već poodavno, ali zadovljan sam kako brzinom tako i snalaženjem na terenu.
Nakon pauze od satićak vremena sledi proglašenje pobednika svim kategorijama. Kod juniora Boris i Strahinja su bili drugoplasirani dok među veteranima nije bilo boljih od Spartakovih planinara 🙂 Pasulj koji je poslužen nakon dodele medalja je zbog toga verovatno bio još bolji 🙂 Kratak predah i mora se na put. Boris ne odustaje od povratka biciklom i pored ponude da pođe sa nama automobilom.
Još jedan uspešan nastup na Kupu Kikinde, nadam se da ćemo naredne godine uspeti da se pojavimo u mnogo većem broju!
