…odradiš ponedeljak i pet dana nerada! Ja ga nisam odradio nego sam iskoristio jedan dan godišnjeg odmora kako bih imao dovoljno vremena da se oporavim od posledica fruškogorskog maratona i spremim za izazov nove akcije. Već uobičajene trange-frange kombinacije oko prevoza, sve se menja u poslednji čas, zaista nemam potrebu da se i zbog toga večito dodatno nerviram. Prevoz je ipak obezbedjen, na vreme je tu na polaznom mestu. Tu su i svi prijavljeni, očigledno željni akcije, krećemo pet minuta pre plana. Novi Žednik, Novi Sad pa Indjija, konačno kompletirani, jurimo autoputem do Pojata, pa prema Kruševcu, Brusu do Brzeća. Smeštaj pa spavanje.
Za prvi maj imamo u planu celodnevnu akciju, krećemo ka Metođu. Ulazimo u kanjon, staza je neuočljiva, nekako se ipak krećemo uz potok pronalazeći najsigurniji i najlakši prolaz. Iako su tu izbledele markacije, i GPS koji pokazuje da smo na dobrom putu, dalje se ipak ne može. Jedan pogled na kartu i nalazimo novo rešenje, vraćamo se na asfalt pa njime još par kilometara do odvajanja na stazu koja nas vodi ka izletištu Gvozdac gde se prasence već uveliko okreće na vatri. Naravno ne za nas, mi imamo drugačije poglede i navike pri obeležavanju ovog praznika.
Sledi uspon po snegu koji se opire naglom nailasku leta. Na visini smo od oko 1620 metara, tu su žičare koje ne rade, prilika je da se malo predahne. Imamo dovoljno vremena na raspolaganju, a greben je vrlo blizu, još pola sata uspona do Ledenice odakle puca pogled u daljinu. Ponovna prilika da se malo kulira se naravno ne propušta.
Preko Karamana se spuštamo u pravcu planinarskog doma Rtanj, pa putem do centra gde se osvežavamo u prodavnici. Odustajemo od uspona na Suvo Rudište i Pančićev vrh, nema potrebe da se previše forsiramo, neka njih za neku drugu priliku. Pravcem ispod žičare Duboka izbijamo na makadamski put koji nas uz podosta vijuganja dovodi do spomenika na Mramoru. Nekolicina učesnika se opredelila za prečenje livadama. Par minuta plandovanja u debelom hladu pa još 2 kilometra do smeštaja u pansionima „Dobrodolac“ gde nas čeka večera. Nepunih 28 km sasvim dovoljno za jedno praznično planinarenje! I sutra je dan!
Za naredni dan planiramo da posetimo vodopad Jelovarnik koji je od našeg smeštaja udaljen oko 7,5 km. Svi smo spremni za polazak. Putem do Mramora, javljam se policajcima na punktu, kažu da možemo slobodno ka vodopadu. Put se najpre spušta do potoka, pa se blago penje kroz zaselak kome ime nisam zapazio, prati nas jedan pas kome očigledno nedostaje društvo.
Iako je tek pola 9 temperatura je već prava letnja, jako nam je prijala svežina kada smo stigli do vodopada. Nema potrebe za žurbom, zadržavamo se skoro sat vremena uživajući u huku vode koja se obrušava sa 71 metra visine. Bezbroj fotografisanja u raznim pozama će samo pokušati dočarati doživljeno. Vidim da su svi vrlo zadovoljni, očigledno da je izbor bio pun pogodak. Sledi povratak istom stazom, pakovanje i polazak kućama.
