Na susret planinara u Kupusini krenuli smo biciklama, nas četvorica, Sergej, Jožef, Zoltan i ja, u petak u 8 sati. Peti član, Boris nam se pridružio usput, on je krenuo nešto kasnije. Planirana trasa do Kupusine je bila po evropskom pešačkom putu, no pljuskovi koji su padali prethodnih dana su uticali da taj plan promenimo i vozimo manje više asfaltom. Samo je prvi deo po trasi nekadašnje pruge tkzv. „pačirske pruge“ do Đurđina. Sasvim je bilo dovoljno da je uprljamo, ima dosta lokvi, blata. No, sve je to sastavni deo karijere pa se ni ne žalimo. Prvi zastoj je u Malom Beogradu da se kupi voda u prodavnici, već je toplo, voda koju nosimo sa nama se brzo zagreje. Dogovor je da se doručkuje na obali Topolskog jezera. Tamo smo mogli i da operemo noge i speremo blato sa bicikla pošto smo dalje vozili po asfaltu.
Nakon predaha na jezeru nastavili smo kroz Bačku Topolu, Bajšu do Panonije gde smo ponovo zastali. Nekadašnje izletište sada deluje pomalo napušteno i zaboravljeno, hotel i restoran sablasno prazni, park zarastao, na jezeru je obaveštenje da je kupanje zabranjeno. Put nas dalje vodi ka Crvenki. Postojalaje ideja da se od Crvenke krene putem uz Veliki bački kanal, no pogled sa mosta na stazu uz kanal nas je od te ideje odvratio. Sigurnije je asfaltnim putem, mada je saobraćaj bio dosta jak. Uspostavljamo vezu i sa Borisom i dogovaramo susret u Kljajićevu. Taman da ogladnimo do tada. Prolazimo Sivac gde se takodje zadržavamo par minuta i u Kljajićevu se srećemo sa Borisom. Vreme je za ručak. Klupa u hladovini je idealno mesto za tako nešto. Do Sombora nema mnogo, vremena imamo, tako da smo potpuno opušteni.
U Sombor stižemo nešto posle 16 časova. U centru grada nalazimo zgodna mesta za predah i zadovoljenje potreba u vidu kafe, sladoleda, apoteke. Već prema svojim potrebama i sklonostima. Plan je da se u Kupusinu ne dodje pre 18 časova. Nabavku neophopdnih namirnica ostavljamo za Kupusinu kako bi smo imali što manje dodatnog tovara sa nama. U Kupusini kupujemo sve što će nam biti potrebno za večeru i sutrašnji doručak, napuštamo asfalt i zemljanim putem kojim sam pešačio u martu na akciji „Vesnici proleća“ stižemo do planinarskog doma. Smeštamo se u domu, osim nas tu su i planinari iz Kladova.
Subota je posvećena pešačenju, učestvovali smo na akciji 15. Simonovićevi dani. Pešačilo se kružnom stazom od doma do Kupusine gde smo posetili etno kuću-muzej i crkvu. Zatim smo krenuli ka Dodinom salašu, poteškoća je bila što je temperatura bila visoka, staza vodi preko njiva, hladovine nema mnogo pa su neki učesnici imali problema sa sunčanicom. Osveženje na salašu u vidu hladne bunarske vode nas je povratilo, preostalo je da se još dodje do doma gde nas je čekao pasulj. Nakon toga smo ponovo seli na naše bicikle i krenuli do Apatina trasom Podunavske biciklističke rute. Nakon posete Apatinu smo se vratili u Kupusinu zatvorivši tako krug od 34 km. Dovoljno. Sutra nas čeka povratak kućama.
Krenuli smo iz doma pozdravivši se sa domaćinima i planinarima koji su takodje noćili sa nama u domu. Predvideli smo da u Somboru stanemo i doručkujemo u nekoj pekari. Većini je burek bio u mislima. Tako je i bilo, nakon doručka krećemo uobičajenom trasom, putem preko Svetozara Miletića, Alekse Šantića i Bajmoka ka Subotici. Uvideli smo da će nam vetar biti ljuti protivnik. Borba prsa u prsa, mi se ne predajemo tek tako ali nema potrebe ni sa se silimo previše. Smanjujemo brzinu, pravimo češće pauze, kilometri se lagano savladjuju. Sreća nema ni nekog saobraćaja na putu tako da možemo biti prilično opušteni u vožnji. Nakon predjenih 70 km završavamo ovu akciju u nadi da će prilika za novo druženje biti uskoro.
