Vremenska prognoza za vikend je bila obećavajuća, prilika da se najavljeno pešačenje sa sekcijom „Mladi planinari“ OŠ Miloš Crnjanski organizuje po prvobitnom planu. Preko 80 učenika u dvorištu škole, par reči pred polazak i već smo u dugoj koloni koja se ulicama Teslinog naselje protegla u nedogled. Kilometri ostaju za nama, prelazimo deo izmedju Malog i Velikog Radanovca, stižemo na rub Radanovačke šume. Deca puna energije, raspoloženje na zavidnom nivou. Bezbroj pitanja, ideja, no, mora se slušati vodič. Idemo putem koji smo zacrtali ka našem cilju jezeru Tresetište.
Na jezeru malo duža pauza, da se noge odmore malo pred završnicu, put do Palića. No, nemiran dečiji duh je i dalje na delu, deca jurcaju, igraju se, imaju oni više energije nego što zahteva prelazak ovih 17 km. Videlo se to kada smo stigli do prvih ulica Palića, većina je trkom krenula ka autobuskoj stanici u nadi da će uspeti medju prvima da udje u autobus i zauzme mesto za sedenje. Nakon 5 sati pešačenja i usputnih odmaranja, prva zajednička akcija sa ovom sekcijom je završena. Predjeno je 17 km, plan je u potpunosti ispunjen. Nadam se da ćemo na proleće nastaviti sa realizacijom zacrtanih planova i uspeti da organizujemo i jednu akciju na Fruškoj gori.
Današnja aktivnost se nije završila ovim pešačenjem, već u večernjim satima sam se priključio tradicionalnom noćnom pešačenju okolinom Subotice. I gle čuda, ponovo je trasa vodila ka jezeru Tresetište. Ajmo onda ponovo. Autobusom smo došli do okretnice na Makovoj sedmici, nas 17 u autobusu, grupu predvodi Iso Planić. Pratimo trek iz GPS-a koji nas vodi po mrklom mraku pored strelišta. Iskreno, onako pri začelju kolone nisam ni obraćao mnogo pažnje gde smo, hodao sam tempom koji je diktiran, zadovoljan i bezbrižan. Pred nama je bila vedra noć, ne mnogo hladna, naročito ne kada se zagrejemo od hodanja. Dodatno zagrevanje nam je pružila logorska vatra koja je pali na svakoj noćnoj akciji, ovaj put u blizini jezera Tresetište na jednom salašu. Kada se na to doda miris kobasice, mmmm…. Zagrejani i nahranjeni, nakon sat i nešto pauze nastavili smo dalje, kratko zadržavanje u prostoriji ribolovaca na Tresetištu i brzim tempom hitamo ka Paliću. Kod Podrum Palića se deo grupe odvojio, njima je 17 km dovoljno a autobus iz centra Palića u 04:45 je kao naručen za povratak kućama. Ostatak grupe je po planu nastavio ka klupskim prostorijama, njihova staza je bila duža od 23 km.
Legao sam u krevet koji minut pre 4 a već pre 7 sam ponovo bio spreman za novo putešestvije i nove izazove. U društvu nekoliko članova ARK Tron sa Palića sam učestvovao na 2. Otvorenom prvenstvu Fruške gore . Opredelio sam se za stazu od nepunih 5 km, sasvim dovoljno po mojoj proceni.
Nakon završene trke možda i previše. Nije bilo lako, staza je sa skoro 300 metara visinske razlike, prilično strmim uzbrdicama i valjda još strmijim nizbrdicama. Srećom vreme nas je poslužilo, gotovo prolećno sunce je doprinelo da svi učesnici budu zaista vidno raspoloženi na ovoj akciji.
Bio je to jedan zaista ispunjen vikend!
