Još jedna godina na izmaku. Svode se računi, šta, koliko, gde? Da li je moglo bolje, više? U poslednje vreme nisam baš pedantan kada je vođenje lične evidencije i statistike u pitanju pa sam motivisan objavama na FB pokušao popisati gde sam sve bio, zašto sam baš tamo bio i da li sam mogao još nešto uraditi i videti u ovoj godini koja upravo odbrojava svoj poslednji dan.
S obzirom na sve okolnosti koje su mi se izdešavale ne smem reći da je godina bila siromašna dešavanjima. Prebrojao sam 45 aktivnosti sa udruženjem, većinu sam organizovao i vodio ja, bilo je nekoliko turističkih putovanja, kao i nekih lično osmišljenih i realizovanih a davno željenih. Bilo je i loših trenutaka, pauza od preko mesec dana zbog povrede noge, sve to doprinelo je da sam bio na nikada manje planina i vrhova nego ove godine, valjda svega nekoliko su se našli na popisu, Ježevac na Homoljskim planinama, Ljukten na Goču, Zengo na Mečeku u Mađarskoj, Midžor na Staroj planini, Vojak na Učki u Hrvatskoj, za utehu skitalo se u podnožju Visokih Tatri oko Poprada u Slovačkoj, izašlo se na preko 2000 m/nv kod jezera Balea u Karpatima u Rumuniji, konačno sam stigao i na Plitvička jezera, bio sam u Zagrebu, Trebinju, Dubrovniku, nekim mestima koja su mi godinama izmicala. Kao šlag na tortu bio je odlazak u Hrvatsku, na Jadransko more u sklopu aktivnosti udruženja „I more i planine“ boravili smo 5 dana u Klenovici kod Senja. Generalno 60-ak akcija je više nego dovoljno za nekoga ko preferira samo da bude što više u prirodi bez da juri neke visine po svaku cenu.
Nažalost biciklističke aktivnosti su bile na minimumu, uspeo sam samo da učestvujem na Tour de Homokhat-u u mađarskom Ašothalomu u maju mesecu i posle toga nije bilo vremena za biciklovanje.
Nadam se da će i naredna godina biti ispunjena nekim novim putovanjima, pešačenjima i druženjima a možda i nekim ispenjanim planinskim vrhovima na koje moje noge još nisu kročile. Naravno uz uslov da te iste noge budu zdrave i spremne za nove izazove.
Par fotki koje su ostale za sećanje na 2024. godinu.
