„Proboj“ Sremskog fronta

Planinareći po Fruškoj gori nekako smo zaboravili da i u zapadnom Sremu postoji planinarska staza koja je trasirana pod nazivom „Transverzala Sremski front“. Ispunjavajući svoju davnašnju želju sa grupom od 30-ak planinara PK Spartak pojačana sa desetak učesnika iz Siriga, Novog Sada i Vrdnika je u nedelju posle troipočasovne vožnje stigla u Šid oko 10 časova.

Usput smo u Adaševcima sreli i sa nama povezli Slobodana Lalića – Deleta koji je prihvatio naš poziv da nedelju provede sa nama i bude naš domaćin. Najpre smo posetili galeriju Save Šumanovića, zatim zavičajnu kuću ovog slikara. Posle obilaska ovih znamenitosti valjalo je krenuti na pešačenje. Dele nam je predložio da put do manastira Sveta Petka ne predjemo peške jer se celo vreme ide asfaltom nego da nas naš autobus preveze do tamo. Tako smo i učinili i time naše planirano pešačenje skratili za 5 km. O tome koliko je bilo vruće govori i ova fotografija (došlo mi je da se obesim na prvu granu) a i naslovna fotografija za ovaj tekst je odlična ilustracija o tome koliko nam je bilo vrelo:

Od manastira smo krenuli krož šumu dosta strmo uzbrdo, taman toliko koliko treba da se malo noge razmrdaju. Ovaj deo Fruške gore je dosta blag, tako da su izostale one nama poznate deonice kada se malo penje, malo spušta a uglavnom si u šumi. Ovde smo dobrim delom bili izloženi jakim sunčevim zracima mada se  Dele potrudio da nas vodi stazama koje imaju bar delom hladovinu. Išli smo izmedju voćnjaka sa breskvama koje sazrevaju tako da smo se mogli osvežiti.

Po prelasku asfaltnog puta ulazimo ponovo u šumu, ovde je već bilo mnogo prijatnije, stazom dolazimo do manastira Privina glava. Ovaj manastir je najudaljeniji od svih fruškogorskih manastira i mnogima iz naše grupe je ovo bio prvi susret sa Privinom glavom. Nakon pauze u letnjikovcu manastira Dele nas je poveo kroz šumu ka selu Sot stazama koje su delom zarasle te nam je pešačenje učinio malo dinamičnijim i zanimljivijim. Iznad sela Sot nas je ponovo sustiglo jako sunce tako da je seoska prodavnica bila spas. Sladoled i hladno pivo za osveženje pre savladjivanja poslednjih kilometara do Sotskog jezera gde se naša akcija završila. Deletu smo se odužili skromnim poklonom, jednom majicom sa obeležjima našeg kluba. Do polaska autobusa smo se izležavali u hladovini, brčkali u jezeru i čekali naše drugare bicikliste koji su se vozili negde po okolini.

Ukupna dužina pešačenja je bila oko 15 km sa 300 metara uspona.