12. avgusta 2006. godine društvo ljubitelja prirode iz Kanjiže je organizovalo svoju prvu akciju pod nazivom Kanjiški pešački maraton. Tadašnja trasa je vodila iz Horgoša do Kanjiže preko Selevenjske šume, Malih Pijaca, Oroma, Velebita, Zimonjića i bila je zamišljena kako noćna akcija bar većim delom jer je start bio u 18 h a cilj narednog dana oko 11 h. Oko 60 km koliko je prepešačeno tada je i najduža relacija koju sam pešačio po ravnici, poznato je da nisam ljubitelj tabananja po ravnom dužem od 20-ak km. No, i pored toga akcija je imala svoj šarm, od tada sam svake godine početkom avgusta redovni učesnik ove akcije. Staza se menjala narednih godina, da bi se u poslednje tri ustalila na trasi Horgoš-Martonoš-Kanjiža po žutoj markaciji koja bi trebala da poveže trase Evropskih pešačkih puteva E4 i E7.
Na startu ovogodišnjeg maratona nešto manje ljudi, verovatno su i tropske vrućine uticale na slabiji odziv jer uopšte nije bezazleno pešačiti 5 i više sati na temperaturi od 35 stepeni. Staza samo u početku prolazi kroz šumu Kamaraš dok je ostatak staze na otvorenom, hladovine i nekog zaklona od sunca nema. Na svakj kontrolnoj tački, a bilo ih je 6, organizator je nudio vodu za osveženje što je donekle olakšalo pešačenje. U Martonošu je osim vode bilo i raznih poslastica iz poslastičarnice „Foci“ što je zaista bilo prijatno iznenadjenje.
Poslednju deonicu po nasipu uz Tisu smo pešačili u dolini nasipa gde sunčevi zraci ne dopiru tako da je i ovu deonicu bilo lakše savladati nego inače. Da sve ne bude ipak bezazleno mogu da zahvalim svojoj maloj napažnji prilikom silaska sa nasipa kada sam nezgodno stao i povredio zglob desne noge, no nekako sam se ipak dovukao do cilja. Na cilju najpre pasulj i pivo a zatim je većina potražila osveženje u Tisi. Organizator je podelio zahvalnice za učešće i time akciju priveo kraju.
Izgled učesničkog kartona sa overenim prolascima na kontrolnim tačkama:
