Moja prva samostalno vođena akcija. U izveštaju koji sam predao sekrertaru kluba napisao sam sledeće:
MALJEN – DIVČIBARE 3. i 4. Juna 2006. godine
16 članova našeg kluba je boravilo na planini Maljen u mestu Divčibare dva dana, 3. i 4. juna 2006.godine.
Na put smo pošli u 05.45 časova sa Palića iznajmljenim minibusom nas 11. Ispred klupskih prostorija su nas čekala još 4 učesnika a u Čantaviru nam se pridružila i poslednja učesnica ove akcije. Putovali smo preko Novog Sada, Šapca i Valjeva do planinarskog doma na Poljani na Divčibarama. Dom je u vlasništvu PD Magleš iz Valjeva. U dom smo stigli oko pola jedan. Smestili smo se u velikoj sobi sa devetnaest kreveta, pripremili se za pešačku turu i pošli oko pola dva ka centru turističkog naselja Divčibare. Za oko sat vremena smo stigli u centar. Od hotela „Pepa“ smo pošli uzbrdo stazom pored žičare do izlaska na grebensku stazu kojom smo za desetak minuta izašli na Crni vrh (1096 m/nv). U neposrednoj blizini vrha je vidikovac ali zbog loše vidljivosti bili smo uskraćeni za pogled na Tometino polje. Markiranom stazom smo se vratili do centra, posetili crvkvu Sv.Pantelejmona i krenuli ka Golupcu. Magla je bila sve gušća i tek na desetak metara od vrha primećujemo ostatke nekadašnje drvene osmatračnice koja se nalazila na ovom vrhu visokom 1050 m/nv. Sledi obavezno fotografisanje i nastavak stazom ispod vrha u pravcu severa.
Nailazimo na kolski put, nastavljamo njime u pravcu odmarališta „Stevan Filipović“. Dolazimo do asfaltnog puta i njime polazimo prema planinarskom domu. Usput odlučujemo da nastavimo do vodopada Skakalo. Posle česme se spuštamo stazom do potoka Manastirica. Idemo niz potok. Prvih desetak metara napredujemo bez poteškoća, ali kada potok postaje uži, klizave stene ne omogućavaju lako napredovanje pa većina grupe odlučuje da ne nastavi dalje. Četvorica odvažnih ne odustaju i uz male poteškoće dolaze do mesta gde se voda potoka obrušava sa visoke stene duboko u ambis, praveći vodopad visok tridesetak metara. Vraćamo se nazad i laganim koracima dolazimo do planinarskog doma gde stižemo posle 6 sati hoda i pređenih 18 km tog dana. Nakon večere, većina umorna odlazi na spavanje, a bilo je i neumornih koji su uz kartanje nastavili zabavu u večernjim satima.
U nedelju oko pola osam polazimo ka Kraljevom stolu, najvišem vrhu planine. Sunčani zraci nam ulivaju dodatnu energiju posle jučerašnjeg tmurnog dana. Ubrzo stižemo do vojnog objekta koji se nalazi na samom vrhu, te je pristup onemogućen. Nastavljamo dalje stazom do vidikovca i do spomenika poginulim oficirima za vreme Nato agresije 1999.godine.
Nailazimo na markacije, pratimo ih i kroz zaštićen prirodni rezervat „Čalački potok“ stižemo do istoimenog potoka. Ponovo počinje kiša i ubrzo krećemo stazom pored potoka do ušća u Crnu Kamenicu, reku koja izvire u centru Divčibara. Pratimo tok reke i vraćamo se u centar. Pošto kiša ne prestaje, odlazimo na pijacu, kupujemo ponešto za hranu, ponešto za uspomenu i vraćamo se u dom posle četvoročasovne šetnje i pređenih 12 km. Pakujemo stvari i oko pola dva polazimo za Suboticu gde stižemo oko 19 časova.
