Pri samom kraju 2019. godine, kraju koji je ujedno i kraj druge godine postojanja i rada udruženja Poželli želju osvrćem se na ono što je bilo u proteklih 365 dana. Neki najimpresivniji utisci po mom izboru bili bi:
5. mesto – Milenkova akcija na Fruškoj gori, sa 92 učesnika smeštenih u velikom i malom busu i tri automobila bila je to u tom momentu najmasovnija akcija van Subotice. Srećom koncept je bio takav da smo se od početka podelili u dve grupe, jaču i bržu vodio je Milenko, sporiju sam vodio ja. Prilično zahtevna staza o kojoj iskreno nisam mnogo razmišljao sve dok nismo sa Kobilice krenuli nadole strmom stazom ka Dumbovačkom vodopadu. Bilo je klizanja, proklizavanja, okretanja i padanja, srećom bez posledica ali je ta akcija mnogima bila ono što im je nedostajalo da se definitivno opredele da budu redovni učesnici akcija u organizaciji ovog udruženja. Bio je to jedan od onih dana koji se ne zaboravljaju tek tako.
4. mesto – 2. SU trek & trail u okviru 6. Memorijala Mihajlo Kampoš. Sa 442 registrovana učesnika, sa još 50-ak onih koji su samo došli i pešačili sa svima nama bila je to akcija koja je pokazala i dokazala zašto su neki rekordi u treking ligama u Vojvodini i Srbiji postavljeni u Subotici, to je moje mišljenje i na njega imam apsolutno pravo. Sakupiti 500 ljudi krajem novembra „čak“ u Subotici na manifestaciji kojom čuvamo uspomenu na čoveka koji više nije sa nama a bio je jedan od nas. Tačka. Ponosan na sve koji su dali doprinos i pomogli da se održi Su trek&trail.
3. mesto – akcija iznenađenja. Ideja mi je bila da jednom lepom i laganom akcijom još više motivišem članove pred 2. SU trek&trail. Akcija su najpre zamislio na jednoj lokaciji, posle sam pronašao jednu drugu koja mi se mnogo više dopala iz razloga što na njoj nisam bio pa sam smatrao da će i za mene biti iznenađujuća. Kada sam sve pripremne radove oko akcije završio shvatio sam da ću sa oko 100 prijavljenih imati možda problem da prođem tom stazom pa sam brže bolje osmislio jednu novu opciju, nešto lakšu i pristupačniju za tako veliku grupu u kojoj samo ja znam gde se ide. Sticajem okolnosti našao sam se u prilici da nedelju dana pre akcije odem u Mionicu i istražim stazu, neki delovi mi se nisu dopali pa sam ponovo bio prinuđen na korekcije. Konačan plan je bio da startujemo u Banji Vrujci pa preko obronaka Suvobora dođemo do domaćinstva Petrović i parka prirode Ribnica i dalje asfaltnim putem akciju završimo u Mionici. Sve je bilo sjajno, 93 učesnika sa velikim zadovoljstvom je upoznalo još jedan lep predeo u zapadnoj Srbiji.
2. mesto – Balaton. Mesto kome se uvek rado vraćam. Ove godine sa 46 učesnika i konceptom da prvi dan samostalno pešačimo nekim stazama „Plavog Balatona“ a da drugi dan učestvujemo na akciji „Plavi Badačonj“ koja je po prvi put organizuje. Iako je bilo nekih nepredviđenih detalja u ta dva dana ja sa ove akcije nosim samo lepe uspomene. Balaton će i dalje za mene ostati jedna od onih destinacija na koju ću se opet rado vratiti čim mi se ukaže prilika.
1 mesto – Borski Stol, Veliki Krš i Malinik. Jedna od ostvarenih želja u ovoj godini. Planine o kojima sam maštao godinama. Akcija na kojoj nisam bio glavni vodič pa mi je valjda zato i na prvom mestu u ovoj godini. Dejan je sve osmislio, moje je bilo samo da povedem slabiju grupu prvog dana samo na Borski Stol (iz tog razloga mi je Veliki krš ostao neostvaren san) i drugi dan da povedem grupu do vidikovaca na Zlotski kanjon (uskraćen za uspon na vrh Malinika, no s obzirom na veliku vrućinu ni ne žalim mnogo). Uživanje je bilo maksimalno, dva i po dana bez obaveza, jer obaveza vođenja „slabije“ grupe je bilo sve samo na obaveza, bilo je pravo uživanje. Zahvaljujući Dejanu i u septembru sam imao novu priliku za slično uživanje, ovaj put na Suvoj planini ali s obzirom da sam tamo pre bio mnogo puta taj vikend nisam uvrstio u top 5 ove godine.
