Na Vujnu sam bio dosta davno. Ovaj put se plan razlikovao od mog prethodnog boravka na planini pa sam sa nestrpljenjem čekao polazak. 40-ak učesnika u autobusu, vožnja uglavnom autoputem pa na polazno mesto stižemo relativno brzo. Početak staze je kod hotela-rerstorana Bosna na Ibarskoj magistrali po izlasku iz Gornjeg MIlanovca, selo Mlakovac. Krećemo najpre uzanim asfaltnim putem između kuća, kod poslednje kuće prestaje asfalt i nastavljamo šumskom stazom uzbrdo. Prelazimo jednu livadu i uskoro izbijamo na grebensku stazu. Magla nam sprečava poglede ali i ovako, maglovito meni je bilo sjajno.
Grebenska staza vodi sve do raskrsnice, brojne su opcije kuda dalje, mi krećemo ka vrhu Mali Vujan. Na mestu gde bi trebala da bude staza su radovi, mehanizacija je sigurno oštetila ulaz u stazu pa isti nekako pronalazimo probijajući se kroz šumu. Uska staza vodi ka vrhu ali je na par mesta dobrano urasla ali ipak uspevamo da se probijemo i stignemo na kotu 745, vrh Mali Vujan.
Tu već nailazimo i na markacije, spuštamo se sa vrha znatno blažom stazom i ugaženijom, pratimo markacije sve do vrha Veliki Vujan na 856 metara. Magla je i ovde gusta, inače je vrh u šumi pa pogleda svakako nema. Kako to već biva sledi fotkanje svih učesnika na vrhu pa nastavak avanture.
Spuštamo se do jedne raskrsnice gde su očigledno vršeni šumski radovi pa imamo malo poteškoća da ispratimo trek odnosno uđemo u pravu stazu koja je u suštini markirana pa problema ni ne bi trebalo da bude. Ta staza nas spušta do transverzalne staze koja je od nedavno i Staza partijarha Pavla, duž staze koja povezuje manastir Vujan i banju Gornju Trepču su misli i izreke partijarha Pavla uz putokazne table koje usmeravaju u željenom pravcu.
Kod manastira pravimo kraću pauzu, sledi dobar, oštar uspon na raskrsnici. Na raskršću staza ne želeći da idemo do autobusa istom stazom kojom smo došli krećemo drugom stazom označenom putokazom ka selu Milakovac. Nažalost prevideli smo da staza ubrzo skreće strmo nadole ulevo pa posle stotinjak metara kretanja pogrešnom stazom zaključujemo da nismo na dobrom putu. Vraćamo se nazad i donosimo odluku da ipak do busa idemo istom stazom, onom kojom smo se jutros popeli dovde. Njome bar znamo šta nas čeka a s obzirom da mrak uskoro pada odluka je bila sasvim na mestu.
Bez poteškoća, iskoristivši i poslednje minute nedeljnog dana pre mraka stižemo do autobusa, pomalo umorni ali zadovoljni.
[sgpx gpx=“/wp-content/uploads/gpx/06.11.2022. Mali i Veliki Vujan.gpx“]
