Nakon prošlogodišnjeg neuspelog odlaska u Tihany zbog velikog snega ove godine smo se ponovo na vreme pripremili, vremenske prilike su nam išle na ruku bar do dana polaska, prevoz dobar, vozač siguran, pa smo u Tihany stigli čak i nešto ranije od plana. Celo vreme nas je pratila kiša. Kiša nas je i dočekala, ispostavilo se kasnije da će nas i pratiti ceo dan dok traje akcija. Ambijent pravi jesenji. Od zime je ostao samo naziv akcije Zimski Tihany.
U zgradi osnovne škole poprilična gužva, stajem u red da predam popunjene prijavne listiće. Potrajalo je to skoro pola sata. Uz učesničke knjižice svi smo dobili po jedan zimski sladoled. Nabacujemo kabanice i krećemo. S obzirom na vremenske (ne)prilike sakupio se poprilično veliki broj učesnika, veći od mojih očekivanja. Staza je jako dobro markirana, na sajtu sam pročitao da je markacija obnavljana tokom leta 2012. godine. Osim što je dobro markirana staza je i vrlo znalački trasirana, prolazi kroz zaista zanimljive predele, čas se penje, čas se spušta, ima nekoliko lepih vidikovaca na stenama sa kojih je pruža pogled na unutrašnje jezero. Kontrolnih tačaka je bilo 9, rasporedjenih duž staze, gotovo na svakoj smo bili posluženi nečim. Slatkiš, kuvano vino ili čaj, mandarine, pogačice sa čvarcima. Zaista je akcija dobro pripremljena i organizovana.
Pošto kiša nije prestajala da pada staza je bila sve raskvašenija, blatnjavija, na nekim deonicama je blato teklo u potocima. Na nizbrdicama je staza više ličila na tobogan. No, kad se nešto voli i hoće onda ništa ne pada teško. Deo ekipe je odlučio da se ipak ne maltretira duž svih 20 km pa su skratili stazu na 15 km. Meni je nekako bilo lakše da nastavim jer sam procenio da ćemo akciju završiti taman negde oko 16 časova za kada je bio dogovor da se nadjemo sa domarkom objekta gde ćemo biti smešteni.
Tako je i bilo, nastavili smo na stazi od 20 km, ponaadali smo se da bar blata više neće biti jer je trasa vodila pored samog jezera i asfaltnog puta, no, naša nadanja su kratko trajala. Usledio je još jedan uspon po vrlo blatnjavoj stazi, tu je već blato počelo da podseća na ono „naše“ fruškogorsko. Srećom nije bila mnogo duga deonica, ponovo smo bili na čvrstom tlu, u blizini crkve odakle smo smo ulicama Tihanya vratili do škole gde je bio cilj.
Ostatak ekipe je već bio tu, uz testo sa makom kao iznenadjenjem koje je organizator pripremio nekako su se lakše sanirale posledice kišovito-blatnjave akcije. Ubrzo je stigla i gospodja Judit zadužena za naš smeštaj tako da smo uspeli da saniramo posledice nastale od kiše i blata. Večernje sate smo proveli u druženju u piceriji Retro koja je svim učesnicima akcije dala 10% popusta na svoje usluge. Inače većina objekata je tokom zime zatvorena, očigledno je da se ovde živi punim plućima samo u letnjoj sezoni.
Za nedelju smo dogovorili da menjamo plan, kako ne bi smo ponovo celo prepodne hodali po blatu odlučili smo da od mesta Csopak do Balatonalmadija idemo biciklističkom stazom. Kiše nije bilo ali je duvao izuzetno jak vetar. Na ulasku u Balatonalmadi smo napustili biciklističku stazu i jednom od nekoliko markiranih staza se popeli do vidikovca Ovari odakle puca pogled kako na naselje tako i na jezero Balaton. Nakon 13 km pešačenja smo stigli u centar gde nas je čekao prevoz.
Nakon kraćeg odmora i zagrevanja uz čaj seli smo u minibus i krenuli kući. Naravno da smo usput imali još jedan dobar razlog za zaustavljanje a to je čuvena poslastičarnica „Korona“ u Šoltvadkertu. Sve u svemu za mene je ovo bila jedna jako zanimljiva akcija. Odavno nisam bio na nekom mestu koje mi se toliko dopalo kao ovo i zaista ću pokušati da uskoro ponovo dodjem u Tihany i predjem ove staze po nadam se lepšim vremenskim prilikama.
