Od izvora dva putića

Još jedna nova destinacija u Madjarskoj, Višegradske planine koje se nalaze severno od Budimpešte, omedjene okukom Dunava, sa brojnim izvorima koji su poslužili kao motiv organizatorima ove akcije. Naravno sve je to planirano u zimskim uslovima, decembar je mesec. I zima je to ozbiljno shvatila pa je došla nešto pre nego što u kalendaru piše. Snežna mećava u Subotici dan pred polazak, no, verujem prognozama da u Madjarskoj nije tako strašno. Nećemo otkazati akciju, do granice ćemo se već nekako probiti pa će posle biti lakše. Tako i bi, u nedelju rano ujutro negde posle 3 kada se mala osmočlana ekipa okupila, krenusmo put mesta Pilisszentkereszt.

Putovali smo u skladu sa mogućnostima, što bi se reklo, vozili onoliko brzo koliko su uslovi dozvoljavali. Nastali su i neki neplanirani problemi sa vozilom, u to se slabo razumem, stigli jesmo na vreme i sigurno, a takva su bila očekivanja i za povratak. Jedino što smo zbog tih problema morali da izostavimo posetu Budimpešti. Očigledno je da nije uvek onako kako se hoće, nego kako se mora. Prebolesmo nekako, biće valjda još prilike da se propušteno nadoknadi.

Nakon prijave u „Gornjoj kafani“, pravoj seoskoj sa sve onim likovima kao iz nekih tv serija ili filmova, krenusmo u 08.40 časova na deset stepeni ispod nule u nadi da ćemo se brzo zagrejati. Ubrzo ulazimo u šumski pojas, stižemo i do prve kontrolne tačke kod izvora Szentkut (očigledno da je reč o verskom objektu), sledi dosta dug i strm uspon, hladnoća više nije problem. Čak se i sunce ohrabrilo pa i ono stidljivo počinje da greje. Penjali smo se mi dosta dok nismo naišli na širok, grebenski put. Penjali se i dobrim zagrejali, mislim da o zimi više niko nije razmišljao. Hodajući tim grebenskim putem ubrzo smo naišli i na drugu kontrolnu tačku, ovde nisam opazio izvor, po mapi koju sam imao izvor je trebao biti negde desno od puta. No, kako god bilo, nastavili smo mi dalje, ponovo uzbrdo, put do najvišeg vrha mora da vodi uzbrdo, nema mu druge. Srećom, ovo ipak nije bilo toliko strmo, iako je staza bila nešto duža nego što su organizatori to naveli u svom programu. Malo smo se i razvukli, nismo svi gazili istim tempom. Mladji napred, oni su brži, ovi večito mladi ipak malo zaostaju. Na vrhu koji je visok 699 metara i neki centimetar i ima naziv  Dobogókő smo se okupili i na moj predlog obišli još jednu zanimljivu stazu Thirring korut. Bilo je zanimljivo, malo dole, malo gore, malo preko stabla koja su popadala, malo ispod njih, staza je prohodna i u zimskim uslovima i uz malo opreza može relativno lako da se  savlada. Pošto je staza kružna ponovo smo na vrhu.

Overa KT3, kratko osveženje pa lagani spust kroz šumu ka sledećem izvoru koji se prikrio negde u šumi mimo markiranih staza kojih ima dosta u ovom delu. No, prateći pisana uputstva i crveno bele trake vezane za grane na usputnim stablima pronašli smo put i do ovog izvora. Ovde nije bilo kontrolora nego smo imali obavezu da prepišemo kontrolni broj u naše učesničke knjižice. Nastavili smo spuštanje sve do asfaltnog puta koji je označio da je civilizacija tu negde. Malo smo hodali putem pa se spustili na stazu uz potok koja nas je dovela do poslednje kontrolne tačke i poslednjeg izvora na današnjoj etapi kratke staze koja je povezala izvore na Višegradskim planinama. Nakon predjenih 17,2 km i savladanih 770 metara uspona, skoro 6 sati pešačenja i planinarenja ponovo smo u kafani, u kojoj kao da su ista lica još za šankom sa pivom u rukama. Overavamo učešće, dobijamo zaslužene diplome i bedževe i prelazimo u kafanu preko puta. Ipak je ona malo otmenija i primerenija.