13. po redu Dunavske čarolije u organizaciji planinara iz grada evropske perspektive održane su u ustaljenom terminu poslednjeg vikenda avgusta meseca kod planinarskog doma Kozarica na obali Dunava u Čortanovcima. Pripreljen je bogat i raznovrstan program, po rečima organizatora i promotera akcije imali smo bar 13 razloga da dodjemo u Čortanovce. Na ovu provokaciju organizatora ponajviše su naseli subotički planinari. Po mojoj slobodnoj proceni bilo nas je više nego svih ostalih gostiju zajedno.
Gotovo svi do jednog su razlog našli u pešačenju trasom čortanovačke transverzale, što celom trasom, što njenom skraćenom deonicom. Plaža na Dunavu je ipak najviše mamila planinare, na plaži je bilo mnogo više učesnika nego oko planinarskog doma gde se kuvao pasulj i odvijao kulturni deo manifestacije u vidu izložbe planinarske fotografije i projekciji filmova sa planinarskom tematikom. Valjda je najteže bilo članovima žirija da satima sede i gledaju filmove umesto da se prepuste čarima Dunava i čortanovačke šume. Od ostalih sportskih aktivnosti imali smo iskrenu želju da se oprobami i u odbojci na pesku, no takmičenje do našeg odlaska iz Čortanovaca nije započelo iz nama nejsnih razloga. Bilo je i kandidata za sportsko penjanje, naravno pošto smo saznali da se takmičenje neće održati iz tehničkih razloga. Ostaje nedouomica koliko su zainteresovani za učešće bili zaista voljni da se oprobaju u penjanju. No, ipak sam učešćem u planinskoj trci opravdao ugled našeg kluba.
Trasom transverzale u tri starosne kategorije učestvovalo je tridesetak trkača, što planinara, što aktivnih atletičara. Oko 6 km dugu stazu namenjenu za veterane sam uspešno savladao, ne baš za pohvalno vreme, no, u surovim letnjim uslovima na temperaturi bliže 40 stepeni se i nije moglo mnogo bolje. Uz sve nizbrdice i uzbrdice, naravno, koje se pešačeći ipak lakše daju savladati nego trčanjem.
Oko 16.30 časova smo sve razloge za dolazak potrošili pa je došao trenutak da se oprostimo od naših domaćina. Rastanak je bio uz obećanje da ćemo narednog leta biti još brojniji i da ćemo ostati još duže, predlog je da to bude ceo vikend. Pri povratku smo svratili u Sremske Karlovce na sladoled. U Suboticu smo stigli ipak nešto kasnije zbog problema sa autobusom, no, i taj problem je brzo i efikasno rešen.
Hvala Vitomire. Trudim se da svojim akcijama udovoljim svim kategorijama planinara u klubu, dakle i rekreativne i planinarske i one malo napornije, sa dosta km u nogama. Za svakoga ponešto, često zanemarujući svoje želje. Biće još ovakvih i onakvih akcija u budućnosti. Što se Palićkih susreta i pasulja tiče, mislim da će ovogodišnji susreti proteći sa vrlo malo mog uplitanja u organizaciju tako da o karakteru pasulja ne mogu dati pravi odgovor. Daće da stotine planinara, gostiju susreta. Mislim da će kako god ga nazvali biti prvoklasan 🙂
Zorane čestitam za diplomu. Moram da kažem da mi se ovakve akcije dopadaju. Rekli su mi da smo tamo jeli planinarski pasulj. Kakav će biti na „Palićkim susretima?“ Palićki ili planinarski?