Spletom razno raznih okolnosti pre nekih godinu i nešto dana smo pozvani na jedno vikend planinarenje u Hrvatsku, u Zagorje, na planine Ivanščica i Ravna gora. Kao ljubitelj nepoznatih ili malo poznatih predela nisam se ni jednog momenta dvoumio da poziv prihvatim. Bilo je samo potrebno da se plan nekako uklopi u godišnji plan akcija kluba. Izbor je pao na mesec maj ove godine. No, ponovo je splet razno raznih okolnosti uticao da se akcija pomeri na početak septembra meseca. Mada je odziv bio nešto slabiji nisam odustajao od namere da se na ovu akciju ipak krene. Uostalom zar nije i onaj drug Raja bio silno motivisan i inspirisan tim istim Zagorjem? Nije ni ovaj ništa manje motivisan, na časnu reč! Dakle idemo! Za mnom!
U subotu, u ranu zoru krenusmo kombijem ka Varaždinu Podravskom magistralom. Put je manje više protekao po planu, u Varaždinu nas je dočekao glavni „krivac“ za ovu akciju, naš domaćin Branko zv. Foto Buki. Stalno tu uz nas da nam sve pokaže, pruži i ponudi, bio je zaista za primer. Najpre smo prošetali gradom Varaždinom gde se odvijao festival pod nazivom „Špancirfest“. Tužno mi je odmah bilo sve to u poredjenju sa dogadjanjima u našem gradu iako je Varaždin više nego duplo manji grad. No, o tome nekom drugom prilikom. Kada smo obišli „đir“ po gradu i popili kafu nastavili smo naše putovanje do mesta Prigorec odakle se kreće na uspon na planinu Ivanščicu, najvišu planinu hrvatskog Zagorja. Više je staza do vrha, sve su odlično markirane. Mi smo se opredelili za najmanje zahtevnu, stazu koja vodi preko Prekrižja i koja je duga oko 6 km.
Većim delom vodi šumskim putem lagano se penjući ka vrhu planine gde se nalazi i planinarska kuća „Pasarićev dom“. Vreme je bilo tmurno, maglovito, bez kiše, gotovo bez ikakvih vidika, no na to nismo mogli uticati. Fino zagrejan dnevni boravak nas je oraspoložio. Brzo smo se osušili, nešto kasnije i večerali, Od daljih planinarskih aktivnosti smo odustali jer su vremenski uslovi bili nepovoljni za kretanje po planini.
Naravno da me ni ti loši vremenski uslovi nisu sprečili da se popnem na vidikovac na samom vrhu Ivanščice iako sa njega nisam video ništa. U nedelju smo poranili, najpre smo se stazom preko Konja spustili do Prigorca gde smo seli u kombi i nastavili putovanje do Trakošćana. Branko nas je i ovoga dana sačekao iako je imao burno i uzbudljivo veče na Špancirfestu. Za razliku od subote, nedelja je osvanula sunčana pa smo zaista mogli da uživamo. Najpre smo na kratko posetili dvorac u Trakošćanu. Deo grupe koji nije pošao na uspon na Ravnu goru je ostao da pešači oko jezera. Ostatak je krenuo stazom pored hotela ka vrhu Ravne gore.
Do vrha nam je trebalo tek malo više od sat i po, najpre smo otišli do planinarskod doma Filićev dom, tu smo se malo osvežili i popričali sa domarom, zatim smo nastavili do drugog doma Pusti duh pa se popeli i na najviši vrh planine gde je izgradjen visoki toranj sa koga se pruža pogled na ceo kraj. Po preporuci domara smo krenuli nazad ka Trakošćanu Zvonetovim putem, atraktivnom stazom sa lepim pogledima. Ni pri silasku nije bilo poteškoća tako da smo već pre tri sata krenuli ka Varaždinu gde smo se još malo zadržali i zatim krenuli ka Subotici.
Nadam se da ćemo još biti u prilici pohoditi ovim krajevima i da će odziv biti veći. Takodje se iskreno nadam da ćemo kad tad biti u prilici našem domaćinu uzvratiti gostoprimstvo. Još jednom u ime malobrojne ekipe subotičkih planinara veliko hvala Branku na svemu!
