Na poziv PSD Korab iz Skoplja za učestvovanje na 13. usponu na najviši vrh Makedonije – Golem Korab, koji se održava povodom Dana nezavisnosti Republike Makedonije, u petak 03.09.2004. godine na željezničkoj stanici u Subotici nešto posle 17 časova okupilo se 19 planinara Planinarskog Kluba Spartak. Vozom u 17.14 časova smo krenuli do Beograda. Usput nam se pridružilo još troje planinara, jedan iz Bačke Topole i dve planinarke Železničara iz Novog Sada. U Beogradu smo vreme do polaska voza za Skoplje proveli u šetnji gradom i u ćaskanju sa grupom planinara iz Požarevca, Vršca i Šapca koji su to veče putovali za Crnu Goru, tačnije na Skadarsko jezero. Tu nam se pridružilo još dvoje Požarevljana tako da je naša ekspedicija sada brojala 24 člana. U 23.20 časova smo krenuli vozom ka Skoplju. Putovanje je proteklo bez problema, voz je u Skoplje stigao na vreme, u subotu u 09.30 časova.
Na stanici nas je sačekao Ljuba, predsednik PSD Korab. Dvoje naših članova su ostali u Skoplju a mi smo ostavili rančeve u prostorijama železničke stanice i krenuli u tročasovni obilazak glavnog grada Makedonije. Deo grupe je obišao stari deo Skoplja, a mlađima je bio interesantniji noviji deo grada sa savremenim poslovnim i tržnim centrom. Nešto posle 13 časova smo krenuli ka autobuskoj stanici odakle smo se lokalnim prevozom prevezli do Matke.
Tu smo se smestili u planinarskom domu Matka. Dom je održavan, ima pedesetak ležaja u dvo/tro/ i višekrevetnim sobama. Sa nama su bili i planinari iz Beograda, Zaječara, Valjeva kao i nekoliko bugarskih planinarki. Ostatak dana smo proveli u obilasku okoline doma sa mnogobrojnim manastirima, pećinama, obeleženim planinarskim stazama. Što zbog umora, što zbog činjenice da je sutradan predviđeno ustajanje u 4 sata, svi smo legli ranije nego inače. U nedelju, po planu smo se probudili u 4 sata i posle doručka krenuli do autobusa koji nas je čekao i posle skoro tročasovne vožnje autoputem pored Tetova i Mavrovskog jezera gde smo zastali na nekoliko minuta, stigli do karaule Strezimir.
Tamo se okupilo oko 1000 planinara iz cele Makedonije i okruženja. Među njima je bilo stotinjak planinara iz Srbije. U pola devet kolona je krenula ka cilju, Golemom Korabu. Ali već posle nepunih sat i po vremena, vojska koja je vršila obezbeđenje ove akcije je zaustavila kolonu. Čekanje zbog incidentnih situacija u pograničnom pojasu je potrajalo sat vremena. Tek kada je sve bilo bezbedno nastavili smo uspon ka vrhu. Vreme je bilo lepo, povremeno oblačno, gotovo idealno za ovu priliku. Nadali smo se da ćemo imati dobar vidik sa vrha. Do njega je trebalo ići još oko tri sata, savladavši prethodno vrh visok 2600 metara pa tek onda posle pola sata konačno krenuti ka glavnom cilju.
Oko 14 časova smo izašli na vrh, neki naši članovi su se već vraćali sa vrha i prenosili nam svoje utiske. Na vrhu nas je dočekalo sunce. Iskoristili smo lepo vreme da uživamo u pogledu sa vrha. Posle fotografisanja i kraćeg odmora, vreme se naglo pogoršalo. Oblaci i vetar su nas požurivali da krenemo nazad ka karauli. Bili smo i vezani vremenom polaska našeg autobusa za Skoplje pa smo požurili. Do 18 časova smo se svi spustili do karaule. Otisnuli smo pečate u naše knjižice za uspomenu na ovu akciju, pozdravili se sa domaćinima i seli u autobus koji nas je vratio do Skoplja.
Prvo smo ispratili planinare iz Beograda koji su putovali kući autobusom a mi smo posle sat vremena sačekali voz i njime pošli za Beograd. Putovanje je takođe proteklo bez zastoja i sa presedanjem u Beogradu smo u Suboticu stigli u 11.30 časova. Od 24 učesnika ove akcije, nas 22 je krenulo na uspon, od toga je 15 izašlo na sam vrh Golem Korab a većina ostalih je stigla do vrha od 2600 metara. Organizacija akcije je bila na zavidnom nivou, kao i doček i smeštaj i svi nosimo lepe utiske sa ove akcije. Nadamo se da ćemo i sledeće godine biti učesnici na ovoj tradicionalnoj manifestaciji.
