Dolazak planinara iz Pančeva u naše krajeve po hladnom, zimskom danu pobudio je veliko interesovanje planinara našeg kluba te se pozivu za učešće odazvalo čak 24 planinara. Gosti su stigli oko 10.30 časova, ja sam se tek vraćao sa Kelebije gde sam bio u izvidnici, hteo sam da se uverim da je prostor za parkiranje slobodan i očišćen od snega.
Na sreću, nekoliko naših članova se pojavilo u klupskim prostorijama pre 11 časova, očigledno da se oni pratili informacije koje sam postavljao na internet i Fejsbuk stranicu našeg kluba. Naravno bilo je i onih neobaveštenih, srećom u manjini. U planiranih 11 sati svi zajedno se vozimo prema Kelebiji te napuštamo udoban autobus kod benzinske pumpe i krećemo u planirano pešačenje.
Ulazimo u šumu, delom je put očišćen do mesta gde su šumari vršili seču, napuštamo taj put i ulazimo na stazu gde je sneg skoro do kolena. Planiranom trasom, malo levo, malo desno, pa opet levo-desno, kilometar za kilometrom po dubokom snegu, i nije tako bezazleno kako bi se pomislilio. GPS je tu da pomogne, bez ove spravice bi kretanje po terenu bilo dosta teško, snežna belina odaje utisak jednoličnosti terena. Povremeno se zaustavljamo da se grupa prikupi, nekima je tempo hodanja brz, no iz iskustva znam koliko god da usporim oni mogu još sporije.
Na čelu su pak iskusni planinari koje je teško obuzdati, oni imaju svoj ritam, njima ni sneg ne pravi problem. Pauze se tek tolike da se ne rashladimo previše. Posle 8 km stižemo do jezera Majdan. Prilika za gladne da nešto pojedu, ujedno i prilika za grupno fotografisanje „Spartaka“ i „Jelenka“.
U nastavku pešačenja izlazimo na put koji nas dovodi do asfalta, ova deonica je čišćena pa je i hodanje po njoj mnogo lakše nego do sada. Sa asfaltnog puta skrećemo u Kelebijsku šumu, osećam da naglo gubim snagu, dva dana sam bio na mukama zbog stomačnog virusa, očigledno je da se nisam dovoljno oporavio. Ubrzo sam sasvim klonuo, poslednje kilometre sam se već „vukao“ samo mi je bilo u glavi da dodjem do autobusa i da sednem. Srećom, kretali smo se putem koji je delimično očišćen pa sam tegobe lakše savladao. Nakon 13.5 km smo ponovo bili tamo gde smo bili pre 4 sata i 10 minuta koliko nam je trebalo da savladamo današnju stazu.
Gosti su se uputili ka Paliću gde će provesti ostatak dana i večeri, prenoćiti a sutra se uputiti na „oporavak“ u banju „Eržebet“ u madjarskom Morahalomu. Sasvim je moguće da će im se pridužiti i nekoliko subotičkih planinara.
Da dodam samo, živ sam i čitav, nije se lako rešiti druga Raje!
