Biti planinar u Subotici na visini od nekih 114 metara iznad mora zaista nije lako. Do najbliže planine Fruške gore ima preko 100 km, a i za Frušku goru kažu neupućeni da i nije neka planina. Bolje da mi takvi ne budu nekada u grupi koje vodim po već poznatim „vukojebinama druga Raje“, gadno bi se prevarili. Unazad godinama, kada nemamo mogućnosti da planinarimo po pravim planinama mi pešačimo okolinom Subotice. Zahvaljujući angažovanju nekoliko članova pre desetak godina je utvrdjeno da je najviša tačka u Bačkoj kota kod graničnog kamena E315 na srpsko-madjarskoj granici. Prvi organizovani uspon na Đombe sa preko 100 učesnika je organizovan 25.04.2004. godine. Tada je granicu obezbedjivala Vojska Jugoslavije i trebalo je dosta diplomatije da se dobije saglasnost za uspon te da se pri izvodjenju akcije ispoštuju strogi propisi ponašanja i kretanja u graničnom pojasu. Akcija je ipak ostala upamćena kao prva organizovana akcija sa ciljem da se popne na najvišu tačku Bačke.
Narednih godina se situacija oko obezbedjivanja državne granice promenila, vojsku je nasledila granična policija, izmenjeni su i režimi kretanja i boravka u graničnom pojasu te je organizacija akcije postaja mnogo jednostavnija. Kada se 29.05.2005. godine Iso Planić popeo na najviši vrh sveta Mont Everest smisao najviše tačke Bačke je dobio na značaju. Sa 141 metar do 8848 metara je zaista trnovit put za planinara koji živi i radi u Subotici ali i dokaz da je u planinarstvu sve ostvarivo. Od 2006. godine se uspon na Đombe organizuje obično krajem maja sa ciljem da se na taj način aktivni planinari našeg kluba podsete na Isin uspon na krov sveta a novi planinarima je uspon na Đombe dobra prilika da u svet planinarstva krenu sa verovatno najnižeg najvišeg vrha koji postoji.
Ovogodišnji uspon je organizovan 20. maja i bio je to i poslednji termin ovogodišnje saradnje sa Ekonomskim fakutetom čiji studenti zajedno sa nama tokom proleća pešače okolinom Subotice. Datum je odredjen jos krajem prošle godine, nije bilo mnogo mogućnosti da se promeni, pa je zbog zakazanog drugog kruga izbora u Srbiji znatan broj planinara bio zauzet i nije mogao danas sa nama. No i pored toga pedesetak planinara i studenata je popunilo autobus koji sa Novog naselja vozi do Kelebije. Sa okretnice smo da petnaestaka minuta stigli do poslednjih vikendica odakle se već vidi Đombe. Tu je i patrola granične policije, brzo obavljamo formalnosti oko upoznavanja sa situacijom na terenu. Policajci ostaju u debeloj hladovini a mi u koloni krećemo na našem cilju. Sunce već nemilosrdno prži, na vrhu se zadržavamo tek toliko da okovečimo i ovogodišnji uspon zajedničkom fotografijom. Silazak sa druge strane do patrolne staze pa njome prema rasadniku Omorika. Kod skretanja ka šumi pravimo pauzu, profesor ima obavezu da overi studentima učešće na pešačenju a ja da planinarima otisnem pečat vrha u planinarske knjižice.
Staza nas dalje vodi već poznatim puteljcima ka jezeru Majdan gde se ovog puta nismo zadržavali nego smo najkraćim putem, a po nagovoru nekolicine učesnike koji su izgleda imali preča posla pošli do Hale sportova u Subotici gde se akcije posle 14 predjenih kilometara i završila.
