Petak 25. maj, krećem vozom za Beograd u nameri da se priključim planinarima koji će vikend provesti planinareći Radan planinom i Sokolovicom sa posetom spomeniku prirode Đavolja varoš. Kažu da vozom putuju samo oni koji nemaju para i oni koji imaju mnogo vremena. Koliko para imam i gde ih držim, ne bih ja sad o tome 🙂 U petak sam vremena imao taman toliko da stignem blagovremeno do stare lokomotive odakle kreću planinari na akciju udobnim autobusom. Sa jednim usputnim stajanjem kod motela u blizini Ćurpije stižemo oko 21 sat u Prolom banju. Smeštaj u vili Kosovka kod gazda Čede sasvim zadovoljavajući za planinarske prilike. Ubrzo san dolazi na oči, za sutra je zakazan polazak već u 7 tako da se treba odmoriti od dugog putovanja.
Subotnje jutro nas dočekuje bez najavljene kiše, to nas raduje. Autobusom idemo do Đavolje varoši. Skoro dva sata provodimo u obilasku ove prirodne retkosti. Poseta se naplačuje celih 300 dinara (po meni previše), uredjeni su prilazi do zemljanih glavutaka kojih je oko 200. Po rečima onih koji su već ovde bili izgradnjom ovih staza i vidikovaca je deo draži izgubljen ali je to verovatno cena komercijalizacije i popularizacije ovog mesta.
Nakon posete Đavoljoj varoši vraćamo se busom do Prolom banje i pešačimo do crkve Lazarice. Veći deo grupe se vraća u banju, za njih su dalji izazovi banjski bazeni i restorani. Planinarskije nastrojena grupa kreće u pravcu Sokolovog visa i dolazi do Milunovskog brega na visinu od 1104 metra. Pošto su vremenske prilike bile takve da nije bilo opasnosti od pogoršanja nastavili smo uz Jazavički potok do Prolomske reke pa sve dalje u pravcu Šopota, najvišeg vrha Radan planine.
Na žalost do vrha nismo stigli, kasni polazak na stazu i reč data glavnom vodiču da ćemo se vratiti do 18 časova su ipak bili iznad svega. Stižemo do vidikovca kod Begovića groba na visini od 1155 metara, najviše dostignute tačke današnje akcije. Tu je i putokazna tabla, piše da je do Prolom banje 9 km. Orijentacija je laka, putem kroz selo Vlasovo se oko 18.15 časova vraćamo u Prolom banju nakon 31,7 pređenih kilometara.
Nedeljno jutro kao u inat prognozerima i njihovoj najavi kiše, sunčano i vedro. Grupa od 25 planinara kreće na Sokolovicu. Prolazimo ulicama banje, pa kroz šumu do kote na 850 metara visine odakle puca pogled na Prolom banju i okolinu. Cilj današnje akcije su Vidikovac Koste Pećanca i Kameni presto cara Lazara. Svi uspešno izlazimo do ovih lokacija sa kojih se takođe pruža prelep pogled na banju i greben Radan planine. Nailazimo i na vrh Radulovac na 1050 metara visine ali moj GPS pokazuje drugačije, a i kasnije poređenje lokacije na mapi ne odgovara činjeničnom stanju na terenu, no, o tome neka drugi odlučuju. Sledi povratak istom stazom do smeštaja, pakovanje i polazak.
Pri povratku zastajemo u Kuršumliji, posećujemo spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu i crkvu Svetog Nikole kao i manastir Naupare u blizini Kruševca. Autobus stiže u Beograd taman na vreme da mogu da hvatam autobus za Suboticu.
