Nedelja 28. maj, moj izbor je akcija iz kalendara mađarskog saveza TTT u predelu Tolna, udaljena nekih 150 km od Subotice. Nas 15 u minibusu, granicu prelazimo relativno brzo i uz jednu kraću pauzu na pumpi u Seksardu u mesto Duž (mađ. Dúzs) stižemo pre 9 sati. Selo kao svako selo, crkva, poneki objekat od značaja za malobrojno stanovništvo i zgrada koju tražimo, objekat lokalne samouprave (rekli bi mi mesna zajednica), mesto odakle startuje naše današnje pešačenje.
Ljubazni domaćini nas čekaju, obavešteni su o našem dolasku. Standardne formalnosti, popunjavanje prijavnih listića, preuzimanje učesničkog kartona i mape, plaćanje kotizacije i možemo da krenemo. Po opisu staze očekuje nas markirana staza ali staza kojom se i pored markacija retko prolazi pa je po rečima organizatora moguće da naiđemo na deonice koje su možda slabije ugažene, možda bude trave do iznad članaka, poneka kopriva i slično. Već od početka vidimo da će biti staza lepa, sa dosta šumovitih delova i po zatalasanim brežuljcima pa nekih većih iskušenja ne bi trebalo da bude i nemamo mnogo razloga za brigu.
Već posle 2 km smo kod prve KT, jezerceta kod mesta Salašpusta. Overavamo prolazak i nastavljamo dalje, malo šumom, malo drumom, onim zemljanim, u daljini se vide brda iznad Seksarda i planina Meček iznad Pečuja. Druga KT je kod lovačke kuće, ispred su klupe i stolovi, pravimo prvu pauzu, ne zbog toga što smo umorni već zbog toga što ne žurimo, limit za prelazak staze je celih 7 sati a mi svakako kući ne krećemo pre 18 h pa za žurbu nemamo nijedan valjani razlog.
Do naredne KT u selu Muči hodamo najpre kroz šumu a zatim pored obrađenih njiva na padinama brda. Sunce sve jače prži, nekome je na pamet palo hladno pivo. Ja pronalazim rešenje. Sa nevericom me slušaju i sve ne veruju da nam je naredna KT u stvari kafić na ribolovačkom jezercetu koje se nalazi na izlasku iz sela. Prolazimo kroz selo, slabo srećemo žive duše. Na jezeru je već življe, ima par ribolovaca, par mlađarije koja uživa, naravno da ima i hladnog piva, treba samo da se sporazumemo sa šankerom, hm, ili je bila šankerica Cicuška? Ne sećam se najbolje, znam samo da smo uz hladno pivo uspeli da dobijemo i pečat za overu prolaska treće KT. A zato smo i došli, pivo je onako, samo kolateralna sreća na ovom mestu a i jeftinije je od sladoleda, tek da se zna.
Pivo ispijamo isped krošnje jednog drveta na obali jezera. Vreme za pauzu nam ističe. Pomalo nerado napuštamo ovo lepo mesto i nastavljamo dalje, Dalje znači malo uzbrdo, malo nizbrdo, kroz useke i putevima pored njiva, sve dok opet nismo ušli u šumu, gustu, zelenu, sa debelom hladovinom. Pratimo stazu koja nas vodi do jedne crkvice na livadi. Pre dolaska do crkve na jednoj raskrsnici manja dilema, po opisu smo trebali levo, po mapi koju smo dobili trebali smo desno, desno vode i sveže markacije. Iako smo prvo birali levu stazu da ne bude da koristimo prečice, do crkvice smo ipak stigli desnom stazom jer je tako ucrtano na mapi. Ne znam da li smo pogrešili. Mislim da jesmo jer je ukupna kilometraža na kraju manja baš za toliko koliko smo (ns)svesno skratili stazu idući tom desnom, sveže markiranom stazom.
Dolaskom do crkve prešli smo 15 km ili bolje rečeno prvu polovinu staze smo uveliko ostavili za nama. Drugi deo staze počinje najpre pomalo monotonim hodanjem starim asfaltnim putem koji se blago penje i vijuga kroz šumu. Na jednoj raskrsnici nailazimo na stazu koja će nas najpre dovesti do poslednje KT kod spomenika Wosinsky Mór-u (1854-1907) mađarskom arheologu i rimokatoličkom svešteniku, članu Mađarske akademije nauka koji je rođen i koji je živeo i radio na ovim prostorima. Kod spomenika su takođe klupe sa stolovima koje koristimo za poslednji predah pred ulazak u završni deo staze. Ispijam poslednje količine vode (cedevite) i spašavam svoj život kiflicom koje je Ibikina mama spremila, pa hvala joj. Napojen i nahranjen spreman sam za finiš.
Finiš je najpre šumska staza koja se spušta ka asfaltnom putu pored ograđenog dela, pretpostavljam lovišta. Očekivao sam strmiji spust, srećom nisam bio u pravu, silasci su mi uvek bolna tačka, ovde sam prošao dobro, malo jesam zaostao ali drugih poteškoća nije bilo. Uz asfaltni put polako stižemo do prvih kuća naselja Kurd. Prelazimo prugu (uzgred rečeno putnički vozovi prolaze na svaka dva sata) i u centru pratimo putokaze ka cilju. Cilj je u Domu kulture ovog malog mesta. Ljubazni domaćini nas sačekuju, uručuju diplome i bedž za uspešno savladanu stazu i upućuju u salu gde možemo da se osvežimo. U blizini je jedna benzinska pumpa sa prodavnicom, jedino mesto gde se nešto može kupiti s obzirom da je u Mađarskoj praznik pa gotovo ništa ne radi.
Bilo je tu hleba, masti, crnog luka, slatkog peciva, kafe, vina, upoznavanja sa novim licima, susreta sa nekim starim znancima, sat vremena prođe brzo kao brzi voz. Zajednička fotka ispred Doma kulture pa krećemo ka našem busu. To je to za danas. Opšti utisak vrlo dobar, 4+, lepi predeli, staze sasvim dobre i korektno označene, okrepa u cilju zadovoljavajuća, uz kotizaciju od 1000 ft (320 dinara) šta više očekivati za toliko malo para?
