Kada smo aprila 2021. godine bili na Zagajičkim brdima mnogi su poželeli reprizu posete ovim nesvakidašnjim predelima u maju mesecu kada je sve ozelenelo i kada su šanse za sunčani dan veće. Spletom okolnosti ove godine u maju mesecu oslobodio se termin koji sam iskorsitio za još jedan dolazak u selo Grebenac odakle se kreće na kružnu stazu dugu oko 15 km.
Pun autobus, čudo ili ne ali uvek je tako, posle četiri i po sata vožnje za jednom pauzom na već ustaljenom mestu posle naplatne rampe na autoputu stigao je u Grebenac. Brže bolje smo se spremili i krenuli ulicama Grebenca ka našem cilju. Sunce je već pržilo, posle kišne i tmurne nedelje svima je prijalo gušterisanje na suncu. Osim naša poveće grupe uočena je još jedna veća grupa a imao sam saznanje da su i belocrkvanski planinari već krenuli na stazu. Zato nije čudilo što je dežurni čuvar prirode iz JP Vojvodina šuma ostao bez dovoljnog broja ulaznica kada je vršio naplatu. Verovatno nije očekivao ovoliki broj posetilaca za jedan dan.
Hodali smo istom stazom kao pre dve godine, Ervin je otišao na čelo a ja sam ostao pri začelju za svaki slučaj. Pravili smo uobičajene kraće pauze pa jednu malčice dužu i ubrzo smo se našli među zelenim poluloptama identičnim svetu Teletabisa. Na jednoj od tih polulopti je visoka antena vidljiva iz daleka kao i obelisk, zidana piramida koja je ujedno i najviša kota Zagajičkih brda sa 256 metara nadmorske visine (naravno da sam u aplikaciji HillHunter zaboravio da se čekiram, baš sam magarac).
Na vrhu je bila i grupa iz Bele Crkve pa sam iskoristio priliku za zajedničko fotkanje za Uglješom i Radojicom. Naravno inaša ekipa je pre nastavka pešačenja upriličila jedno kolekrivno fotkanje za sećanje na ovaj lep dan.
Silazak je i ovaj put bio ka šumi Dumači s tim da su sada prisutne markacije, po stilu markacija bio sam 99 posto siguran da je to delo pančevačkog Jelenka. Na jednom mestu putokaz i markacije vode levo u šumu, tuda pre mi nismo išli pa sada koristimo priliku da upoznamo deo nove staze (bar za nas nove) koja je trasirana kroz samu šumu i koja je zaista pravo uživanje pogotovo što smo je prelazili u najtoplijem delu dana pa nam je hladovima izuzetno prijala.
Staza vodi do prirodnog vidikovca sa pogledom na rumunske planine odakle kreće strm ali sećom ne mnogo dug spust do puta koji nas pored deponije uvodi do prvih kuća u selu. Sledi opšta invazija na prodavnicu, pa jedan školski čas odmora pred polazak kući. Sumiramo utiske uz hladno piće, opšti zaključak je da smo proveli još jedan prelep dan na lepom mestu u lepom i dobrom društvu.
Par mojih fotografija i trek ilustuju ono što je u nedelju 21 maja viđeno i prepešačeno.
