Dobar deo nedeljnog dana smo potrošili vozeći bicikl. Za cilj smo odabrali jednu zanimljivost koju sam pronašao u svojim čestim istraživanjima na internet stranicama mađarskih planinarskih društava. Najniža tačka Mađarske koja se nalazi svega oko 3 km severo zapadno od graničnog prelaza Đala. Do Đale smo stigli vozeći se već poznatim putem preko Šupljaka, Malih Pijaca i Malog Peska do Kanjiže. Iz Kanjiže smo preko mosta na Tisi stigli u Novi Kneževac iz koga nas je put vodio ka Đali preko Srpskog Krstura. Vozili smo dosta brzo iako sa vetrom u lice i bez jedne žbice u zadnjem točku mog bicikla. Dva sata vožnje i već smo na granici. Nema gužve, brzo se prelazi na teritoriju Mađarske. Posle 2,8 km nailazimo na tablu koja pokazuje da treba da se skrene levo ka mestu gde je izmerena nadmorska visina od 75,8 metara.
Nalazimo ovo mesto kada se napusti uzan asfaltni put koji vodi prema šumi. Zaista deluje lepo, ima nekoliko stolova sa klupama, nadstrešnicu, tu su i informativne table o pešačkim stazama u ovim krajevima kao i spomen obeležja. Zanimljivo nam deluje i kontejner sa wc i tuš kabinama sa solarnim grejačima za vodu.
Nastavljamo prema Segedinu prolazeći kroz dva manja mesta, Tisasiget i Ujsentivan. U Segedinu se ne zavržavamo, pronalazimo put koji nas vodi ka graničnom prelazu Horgoš. Celo vreme se pridržavamo saobraćajnih propisa, ne vozimo bicikl tamo gde nije dozvoljeno. Zbog toga pre samog graničnog prelaza ulazimo na deo puta koji ne vodi nikuda tj. nekada je to bio put koji je vodio ka starom graničnom prelazu. uz autoput je visoka žičana ograda pa moramo nazad do petlje i na autoput kojim vozimo do granice. Nema ni ovde gužve, gužva je na izlazu iz Srbije. Već smo u Horgošu gde se na kratko osvežavamo i srećemo dve planinarke koje su došle da posmatraju biciklističke trke (ili bicikliste??). Zajedno sa njima se vraćamo do Palića gde moj GPS pokazuje pređenih 113 km.
