Belišćanske planinare smo upoznali jednog aprila 2011. godine na Podunavskom pešačkom putu, na Dravi, kada smo bili gosti osiječkih planinara. Njihov poziv za učešće na Bjelišćanskom podravskom pešačkom putu nismo odbili, valjda najviše zbog obećanja da će biti kolača koliko ti duša voli. Na moju žalost termin akcije se preklapao se nekim već ranije ugovorenim akcijama tako da ni te godine a ni godinu dana kasnije nisam bio u prilici da probam te kolače i prodjem stazom uz Dravu.
Ove godine su domaćini promenili termin akcije, čvrsto rešen da odem odustao sam od ranije planirane akcije u Mađarskoj. Sticajem okolnosti prihvatio sam se da budem i vođa puta naše 16-očlane ekspedicije koja je sa dva kombija u subotu rano ujutro krenula put Belišća. Bez problema smo stigli, lepo smo ugošćeni i prihvaćeni kao i svi ostali gosti, planinari koji su stigli to jutro u Belišće.
Nakon pozdravne reči organizatora i lokalne vlasti i upozorenja da ćemo voditi ljuti boj sa komaricima krenuli smo na stazu Bjelišćanskog podravskog pešačkog puta. Na startu se mogla kupiti knjižica sa mapom i već overenim kontrolnim tačkama po ceni od 5 kn što naravno nisam propustio.
Prelazimo most, nastavljamo ka obali Drave. Komarci se već javljaju, ne daju nam mira. No, i mi smo žilavi, ne predajemo se tek tako. Kod crkve Sv.Ane, negde na 7. km se razdvajaju oni kojima je dosta pešačenja, oni će nazad u Belišće. U većini su. Da li im je dosta hodanja ili znaju šta ih čeka dalje? Mi, pomalo možda naivni, ili ipak željni pešačenja i upoznavanja novih predela krećemo za domaćim vodičima. Kažu da će najezda komaraca tek na ovom delu da se oseti. Nismo daleko odmakli, ni 2 km od crkve, moramo da se okrenemo, voda je toliko nadošla da je preplavila stazu kojom smo trebali proći. Idemo nalo nazad pa kroz žitna polja ponovo ulazimo u šumu.
Stižemo do uređenog izletišta na samoj obali Drave. Ali ne može se ni sekunde stajati u mestu. Komarci kao da samo to čekaju da krenu u ofanzivu. Mlataramo rukama, odlomljenim grančicama, pokušavamo da se odbranimo. Teško to ide, borba se nastavlja. tek izlaskom iz šume nam se čini da ih je nešto manje.
Ponovo se vraćamo do crkve, točimo vodu i krećemo ka Belišću. računamo da ima još 7 km, no kada smo prolazili kroz selo Bistrinci nismo se spuštali ka obali Drave nego smo nastavili kroz selo i tako skratili put za neka 2 km.
Nakon 22 km ponovo smo u Citadeli, objektu koji je pružio gostroprimstvo učesnicima današnje akcije. Pasulj, muzika i kolači. Sve je bilo dobro, mada kažu da je kolača bilo manje nego prošlih godina ja sam sa zadovoljstvom degustirao valjda svaku vrstu. I mogu reći da sam prezadovoljan njima.
Pobegli smo pre nevremena kući, nešto ranije od planiranog ali ispostavilo se to kao dobar potez.
