Shvativši neke stvari i sagledavši situaciju onakvu kakva jeste odlučio sam da bar svaki drugi vikend posvetim sebi. Za subotnji izbor prevagnula je blizina odabrane destinacije. Nekih 85 km od kuće, sat i po vožnje, taman dovoljno. Čak je i ponuda od tri staze doprinela da se oko izbora ne dvoumim mnogo. Vremenske prilike su se konačno stabilizovale i obećavale su lep dan i u subotu. Negde posle 8 sati smo stigli u Baju, automobil smo parkirali na trgu u centru grada i peške stigli do starta koji je bio na ostrvu Petefi. Neuobičajeno, nema gužve, tek poneki učesnik za prijavnim stolom. Formalnosti brzo obavljamo i krećemo.
Jutarnja magla koja se spustila nad gradom još uvek se nije podigla pa jutarnjih +14 ni ne deluje tako. Poprilično je tmurno, sunce se tek nazire. Valjda će biti bolje kasnije. Vraćamo se istim putem do mosta, prelazimo na drugu stranu i nastavljamo šetalištem prateći retke markacije. Da, setih se, nismo ni pitali kako je i da li je uopšte markirana staza? U pisanom uputstvu na učesničkoj knjižici se to ne pominje, piše samo da je prva kontrolna tačka kod mosta. Most znam gde je, stići ćemo tamo pa ćemo pitati. Držimo se nasipa mada GPS pokazuje da se do mosta može i ulicama grada. Srećemo jednog učesnika, i on hoda istom stazom kao i mi, valjda smo onda u pravu. Nakon 4,6 km prva overa na kontrolnoj tački. Dve tete nas upućuju da nastavimo nasipom uz Dunav. Nasip je asfaltiran pa se može i biciklom. Shvatam zašto se deo učesnika opredelio za učešće u biciklističkoj akciji. Magla se razišla, sunce već prži. Hladovine nema, biće ovo uzbudljivo.
Kod sledeće kontrolne tačke se razdvajaju staze, tu shvatamo da naša staza nije duga 25 km kako je najavljeno već celih 30 km. I dalje smo na nasipu. Prizori slični, no kilometar po kilometar i eto nas na trećoj kontrolnoj tački, skoro na pola puta. Tu se opraštamo od Dunava i nasipa ali još uvek ne i od asfalta. Dalji naš put nas vodi ka selu Ersekcsanad. Na ulazu u selo, kod mosta preko kanala je sledeća kontrolna tačka. I jedan mrzovoljni čika. Kako god, overio nam je prolaz i mi nastavljamo dalje, kako nego ponovo nasipom. Sreća pa ovaj nije asfaltiran. Sledećih 6 km bi valjalo hodati ovim putem do mosta kod sela Bajaszentistvan. Držimo tempo, odbrojavamo kilometre, usput prolazimo kraj nekoliko mostića sve u nadi da je jedan od njih baš onaj kog tražimo. Dve ljubazne tete na samom ulazu u selo, baš tu kod mosta čekaju s nestrpljenjem učesnike. Obradovale su se mnogo kada nas je došlo troje odjednom.
Sada je još samo 2 km do ponovnog dolaska na kontrolnu tačku kod mosta na Dunavu, ima čak i malo hladovine usput. Tempo je malo opao, ali nema predaje. Overavamo i poslednju kontrolnu tačku, preostaje samo deonica kroz grad do cilja. Nećemo nasipom, tuda smo dolazili, idemo ulicama grada. Osvežavamo se sladoledom u prvoj prodavnici. Ponovo smo kod mosta koji nas dovodi na ostrvo Petefi. Temperatura +31! Tako pokazuje onaj digitalni pokazivač postavljen u centru grada. Posle 30 km i punih 6 sati pešačenja ponovo smo tamo odakle smo jutros nešto pre 9 sati krenuli. Poneki žulj, pocrnelo lice, vrat i ruke, umor i zadovoljstvo, sve je to sastavni deo ove prolećne akcije. Osveženje uz par čokoladica i već neizbežni specijalitet na gotovo svim akcijama u Mađarskoj hleb namazan mašću uz kriške crnog luka ili sitne mlevene crvene paprike. Idemo dalje. Kalendar krije još mnoge akcije i nepoznate destinacije.
