Još sam krajem leta pregledavajući internet stranice TTT društva iz Madjarske http://www.teljesitmenyturazoktarsasaga.hu naišao na objavu akcije po Budimskim brdima koja je u planu krajem novembra meseca. Koristeći se iskustvima putnika koji koriste usluge skromnih i jeftinijih smeštaja u svetskim metropolama odlučio sam da ih objedinim za poslednji vikend novembra i sa grupom zainteresovanih učestvujem na ovoj akciji a ujedno i malo razgledam Budimpeštu i njene atraktivne destinacije. Preko interneta su rezervisane sobe za smeštaj, uspostavljen je kontakt sa organizatorima akcije. Interesovanje u planinarskom klubu je bilo poprilično te su se već krajem septembra planirana mesta (20) popunila. Kako se pribiližavao datum polaska tako je raslo i interesovanje za ovu akciju. U poslednji čas sam odlučio da na put krenemo sa velikim autobusom pa je obezbedjeno još dodatnih ležaja u smeštaju. Na kraju se pokazalo da je možda bilo efikasnije da se putuje manjim autobusom ali…
U subotu u 7 sati smo pošli, sve je bilo po predvidjenom planu do graničnog prelaza. Čekanje se odužilo kako na našoj tako i na madjarskoj strani pa je bilo evidentno da ćemo stići kasnije na odredište. Zbog velike gužve nastao je i problem oko parkiranja autobusa, malo kruženja po gradu dok nije uspostavljen kontakt sa osobama zaduženim za smeštaj. Zbog veličine grupe i želje da svi budemo u istom objektu naš smeštaj je bio nedaleko od prvobitno najavljenog, odmah iza Sinagoge. Stanovi koji su pretvoreni u višekrevetne sobe za smeštaj turista sa skromnijim zahtevima u koje spadaju i pravi planinari.
Nakon smeštaja krećemo na pešačenje kroz grad do Margit sigeta, plan je bio da se pešači 15-ak kilometara a zatim da se ostatak dana provede u neobaveznom razgledanju, šopingu, zabavi i sl. Tek po dolasku na Margit siget primećujem da je deo grupe ostao negde usput. Očigledno da nisu najbolje protumačili i zapamtili delove plana akcije pa su se zadržavali usput razgledajući grad, a to je bilo u planu kasnije. Kao drugo vrlo je teško je u gradskom okruženju vizuelno ispratiti svih 30-ak učesnika, buka je u saobraćaju, prelaze se pešački prelazi, gužve su velike. No oni koji su me pratili, njih 20-ak su prošli celo ostrvo Margit i vratili se Budimskom stranom do Madjarske nacionalne galerije odakle se pruža prelep pogled na osvetljeni grad. Preko mosta smo se vratili do našeg smeštaja. Večernje sati smo proveli po slobodnom izboru, baš onako kako je i bilo planirano.
Nedeljno jutro, pola sedam, napuštamo hostel, čekamo našeg vozača koji je otišao po autobus i krećemo do startnog mesta akcije. Na žalost uspevamo da pogrešno skrenemo pre Margit mosta te umesto da krenemo ka našem cilju ponovo prelazimo na drugu obalu. Malo vožnje po gradu dok se nismo uspeli snaći i vratiti se na pravi put. Koštalo nas je to dodatnih 30-ak kilometara vožnje i 45 minuta vremena. No sad, šta je tu je. Stižemo do pećine, gužva je poprilična, mnogi su već startovali. Pošto sam mejlom odradio prijave još u petak, brzo dobijamo učesničke knjižice i polazimo na stazu. Onima koji nisu hteli ili mogli da pešače celom stazom sam dao instrukcije gde da se odvoje i tako skrate stazu. Do kontrolne tačke broj 2 sam išao medju poslednjima kako bih se uverio da su svi na stazi i da su razumeli instrukcije. Staza prvih 15-ak minuta vodi ulicama Budima, zatim se ulazi u šumu i poprilično strmim usponom penje do vrha Mátyás-hegy. Silazi se u dolinu gde je prva KT. Do druge KT sledi ponovo žestok uspon. Kontrolna tačka je na vrhu Hármashatár-hegy na visini od 495 m/nv. Tu je i pečat plave transverzale, madjarske državne, koja vodi duž cele Madjarske. Na vrhu pravi zimski ambijent, duva vetar, vidljivost vrlo slaba. Ne zadržavamo se dugo. Krećemo dalje, ako je uspon bio žestok šta tek reći za nizbrdicu. Trpe kolena, štapove naravno nisam poneo. No uz povećanu opreznost sve se da savladati. Silazimo u predeo Határ-nyereg gde sustižemo veću grupu naših planinara. Deo se odvaja na kraću stazu a mi ostali nastavljamo ka predelu Hűvösvölgy gde ćemo napraviti malo dužu pauzu. Razlog su mekike iliti langoši. Ubrzo nakon prelaska asfaltnog puta je treća KT. Sledi ponovo uspon, ovaj put do vrha Nagy-Hárs-hegy u čijoj blizini se nalazi i vidikovac Kaán Károly-kilátó na koji se penjemo ali sa njega ništa ne vidimo jer je magla gusta.
Sa vidikovca se spuštamo pored pećine Bátori-barlang gde je i KT4. Kod vrha Kis-Hárs-hegy do kog stižemo ubrzo se nalazi još jedan vidikovac ali se na njega ne penjemo već nastavljamo dalje. Sve se više spuštamo, ulazimo u urbani deo, ulicama nastavljamo dalje sve do izlaska na put sa kog se visoko gore vide stene Apáthy-szikla. Do njih vodi bezbroj stepenica, uf, baš je bilo naporno stići gore. Pogled je lep, par fotografija i kratak odmor, tek da se odvadi poneki sendvič iz ranca.
Preostaje još jedan strmi uspon do vrha Vaskapu hegy gde je KT5. Na ovom delu je staza obezbedjena užetom pa je uspon koliko toliko olakšan. Kontrolor nas obaveštava da ćemo do cilja imati još jednu kontrolnu tačku koja nije upisana u učesničke knjižice tako da se moramo kretati markiranom stazom (prošlih godina su neki na ovom delu koristili autobuski prevoz i time skratili stazu, sada je to onemogućeno ovom dodatnom kontrolnom tačkom). Prolazimo i taj deo, inače jedino je ovde markacija nešto slabija pa nam je pomoć GPS bila zaista od velike koristi. Ponovo ulazimo u šumu, na stazu gde je čak i lišće ometlano, baš uredjena staza 🙂 pored pećine i preko vrha Ferenc-hegy. Ubrzo izlazimo na ulicu koja nas posle predjenih 20.8 km dovodi do cilja, do pećine Szemlő-hegyi-barlang odakle smo i pošli na ovu akciju.
