Odlazak sa somborskim planinarima u Mađarsku u ulozi vodiča na stazama po planini Meček na njihovu akciju iznenađenja. Nakon konsultacija i dogovora sa Slavkom odlučili smo se da prvi dan pronađemo nešto lakšu stazu, moj izbor je bila deonica od naselja Manfa do jezera Orfu.
Početak staze je kraj asfaltnog puta koji iz Manfe vodi ka jezerima u naselju Orfu. U blizini je jedna stara crkvica. Nju smo uzeli kao početni orijetir i zanimljivost na stazi, Krećemo stazom kraj ribnjaka, jesenji ambijent, opalo lišče, pomalo blata na stazi na delovima gde staza prolazi kroz dolinu. Meček ima mnogo izvora, samim tim ima i vode pa je i blato neizostavni dekor na stazama. Nastavljamo strmo uzbrdo i dolazimo do jednog omanjeg sela, svega par kuća, nigde žive duše, Vagotpusta.
Spuštamo se do planinarske kuće Lori, dalje vodi širok kolski put nasut tucanikom. Uskoro izbijamo na asfalt i već smo kod prvih kuća u naselju Orfu. Preko puta gore na brdu vidi se antenski predajnik koji je ujedno i vidikovac, nedavno obnovljen sa kog se pruža pogled na Orfu jezero.
Ulicama naselja prateći drvene table sa natpisom vidikovac (kilato) idemo blago uzbrdo do vidikovca Balazs hegy. Penjemo se na gornju platformu i zaista je sa nje pruža lep pogled na jezero. Malo su vremenski uslovi takvi da umanjuju oštrinu pogleda što se odražava i na kvalitetu fotografija ali decembar je, ne možemo očekivati cele godine idealne uslove.
Sledi samo spust ka jezeru i kraće pešačenje biciklističkom stazom obalom jezera do mesta gde nas čeka minibus.
Preostaje još sat vremena putovanja do Kapošvara gde smo imali smeštaj u objektu City szalo nedaleko od centra grada. Popodne deo grupe provodi u Virag furdo kupalištu a uveče smo svi zajedno na večeri u restoranu Corso. Povoljne cene, obilne porcije i sveža i ukusna hrana uz ljubaznu uslugu konobara zaokružile su prvi dan akcije iznenađenja.
Drugoga dana nakon dolaska iz Kapošvara u Peščvarad krećemo na uspon na najviši vrh planine Meček, vrh Zengo na 682 m.
Startujemo kod tvrđave, ulicama naselja izbijamo na šumsku stazu koja ima kostantni uspon, negde blaži, negde malo strmiji sve do izlaska na greben na visini od nešto preko 500 m/nv.
Dalje kreće umereno strm uspon do samog vrha. Nažalost i vremenski uslovi su se menjali kao smo dobijali na visini pa je na grebenu bilo znatno svežije nego u podnožju planine a i magla je onemogućavala bilo kakav pogled pa nam je samo preostalo da zamišljamo ili uživamo u mističnoj atmosferi kakvu magla može da pruži.
Nešto ispod vrha nalazi se sklonište, odmorište što smo iskoristili da nešto prezalogajimo i malo odmorimo pre samog izlaska na vrh. Na vrhu se od pre 2 godine nalazi novi vidikovac, visok nešto preko 21 metra, metalna konstrukcija sa koje je sigurno pogled za desetku kada je lep dan i dobra vidljivost. Danas se jedva nazirao prst pred nosom (što bi se reklo). Ipak, vredelo je truda popeti se gore.
Silazak je bio istom stazom do info table, dalje još malo grebenom pa onda desno stazom nadole kroz lepu šumu, široka staza posuta zlatnožutim lišćem, tišina, pravi relaks. Nestvarno brzo našli smo kod prvih kuća Pečvarada i vrlo brzo i kod našeg minibusa.
Bio je to drugi dan akcije iznenađenja somborskih planinara kojima sam pomogao kao vodič u realizaciji akcije.
