Na dan planete Zemlje 22. april smo učestvovali na akciji koju organizuju naši prijatelji iz Siriga, Pešačimo u prirodi – Jegrička 2012. Jegrička je naime najduža autohtona reka Vojvodine, ona ima obale, mostove, ustave, pritoke, ima uvor a nema izvor. Pošto je pupčana vrpca bačkih močvara sa rekom Tisom, obale reke su značajno stanište ptica, i jedan deo njenog toka je stavljen pod zaštitu obrazujući tako Park prirode pod trećim stepenom zaštite od strane države.
24 planinara u autobusu kojim se dovozimo do Siriga. Pred polazak na stazu pozdravni govor domaćina i kolona od oko 150 planinara kreće ulicama Siriga ka obali Jegričke. Ubrzo se na jednom raskršću odvajaju oni kojima je najavljenih 17 km previše, oni će na kraću stazu dužine 7 km. Stotinjak planinara nastavlja dalje, među njima su gotovi svi naši već navikli na staze ove dužine, naravno i one mnogo, mnogo duže. Lep dan, pomalo vetrovit, lagani tempo hodanja, idealni uslovi za opuštanje i uživanje. Posle 6 km pauza na napuštenom salašu, dobra prilika da se napune ogladneli stomaci. Nakon pola sata odmora nastavljamo dalje, dolazimo do mosta kojim prelazimo na drugu obalu.
Do naredne prilike za odmor, Heverovog salaša imamo oko 5 km, većim delom je to put uz samu obalu reke sa jedne i obradjenim njivama sa druge strane. Pomalo prete kišni oblaci, no sve ostaje samo na pretnjama. Nakon nepunih 14 km smo završii današnje pešačenje kod lovačkog doma. Domaćini su pipremili pasulj za goste. Nakon ručka su podeljene zahvalnice svim planinarskim klubovima, učesnicima ove akcije te smo u 15.30 krenuli za Suboticu.
