Somborski planinari okupljeni u klubu Celtis imaju jednu zanimljivu akciju koju su nazvali 4. godišnja doba u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Manje više na prvi dan svakog godišnjeg doba organizuju pešačenje kroz ovaj prirodi rezervat. Za nedelju je bila u najavi akcija Zlatna jesen kluba mada je kalendarski jesen daleko još nedelju dana bar na kalendarima koje mi koristimo. Možda se u Somboru koriste neki drugi kalendari? Nisam se dublje upuštao u razmatranje ove problematike jer sam dolaskom na polazno mesto primetio da postoji još jedan problem. Naime tek desetak učesnika je bilo zainteresovano da učestvuje na ovoj akciji. Krajem marta, na prvom prolećnom danu nas je bilo za pun veliki autobus. Sad zaista ne znam kakvi mogu biti razlozi za slabiji odziv u jesenjoj verziji akcije. Kako god bilo, ko je tu, tu je. Minibus nas je prevezao do Velikog bačkog kanala na ulasku u rezervat prirode Gornje Podunavlje. Zajedničko fotografisanje na mostu, ujedno i da se opravda naziv akcije 4. godišnja doba u SRP Gornje Podunavlje pošto današnja akcije nije vodila kroz rezervat.
Dalje pešačenje je bilo kroz vikend naselje Opaljenik, celo vreme pratimo tok kanala. Nema nas mnogo, tempo je malo jači, vodič Ivan se brine da ćemo stići prilično ranije na cilj. Pravimo povremene pauze na lepim mestima na obali kanala. Bez obzira na malobrojnost atmosfera je na zavidnom nivou. Na jednom delu je staza bila pomalo zarasla, grupa se vratila malo unazad dok sam ja nastavio da se probijam izmedju trske i mladih sadnica bagrema. Posle nekoliko stotina metara smo se ponovo našli i nastavili sada već dobrim putem prohodnim i za automobile.
Pošto smo hodali brže od planiranog, a kako ne bi stigli na cilj pre nego što nam se pripremi obećani ručak malo smo skrenuli sa trase posetivši prijatelja jednog od učesnika akcije. Uz pokoju čašicu razgovora prošlo je vreme potrebno da se ručak u PIK-ovom objektu pripremi pa smo po planu oko pola 2 stigli na cilj prešavši tih najavljenih 17 km.
Ručak je bio odličan, poslušali smo naredbu vodiča da ne sme ništa ostati u ovalima, moram odmah reći da je zadatak bilo lako ostvariti, naravno ne zato jer je manjkalo krilaca nego zato što su zaista bili ukusni a mi gladni 🙂
